Posle velikih štrajkova u Holivudu, i muzički svet je zabrinut zbog sve veće upotrebe veštačke inteligencije (AI) u tom sektoru, kao i zbog ekonomskog uticaja na umetnike, preneo je francuski list Figaro.
Sacem, francusko društvo autora, kompozitora i muzičkih izdavača, kao i njihov nemački ekvivalent Gema, predstavili su studiju o uticaju veštačke inteligencije na muziku i to je prvi izveštaj te vrste.
Prema francusko-nemačkoj studiji, „autori i kreatori bi mogli da imaju smanjene prihode za 27 odsto zbog upotrebe veštačke inteligencije, a to bi predstavljalo, u naredne četiri godine, do 2028. godine, ukupan gubitak od oko 2,7 milijardi evra“.
Nedavno objavljena studija, zasnovana je na „analizi tržišta, intervjuima sa stručnjacima i anketi sprovedenoj među više od 15.000 kreatora i izdavača koji su članovi Sacem i Gema“, saopštile su dve organizacije.
Klaus Goldhamer, generalni direktor Goldmedia, nemačke konsultantske kompanije koja je sprovela studiju, ističe da „35 odsto ispitanih već koristi veštačku inteligenciju, u velikom broju oblasti koje se odnose na stvaranje muzike“.
„Nove tehnologije takođe izazivaju zabrinutost – 71 odsto ispitanika strahuje da generativna veštačka inteligencija više neće dozvoliti muzičkim kreatorima da u budućnosti žive od svog rada“, rekao je Goldhamer.
Suočeni sa tim predviđanjima, 95 odsto muzičkih kreatora i izdavača zahteva veću transparentnost od kompanija koje razvijaju alate veštačke inteligencije.
Oko 93 odsto njih kaže da žele da političari daju veći značaj izazovima koji se postavljaju pred njih, u vezi sa veštačkom inteligencijom i autorskim pravima.
Za Sesil Rap-Veber, generalne direktorke Sacem, nije pitanje da se „uspore“ aktivnosti veštačke inteligencije, „već da ona bude vrhunska“.
„Aktivno radimo sa zaposlenima u toj industriji na primeni tehničkih rešenja usmerenih na identifikaciju sadržaja, generisanog veštačkom inteligencijom“, rekla je ona.
Generalni direktor Geme Tobijas Holcmiler sa svoje strane brani umetnike i insistira na potrebi „transparentnosti i kontrole nad korišćenjem njihovih dela“, dodao je Figaro.
Vrhunska primena veštačke inteligencije u muzici realizovana je prošle godine u produkciji „poslednje“ pesme Bitlsa, Sad i nekad. Naime, AI program je bio angažovan na tome da sa amaterskog snimka, sa stare kasete, izoluje glas Džona Lenona od zvuka klavira u pozadini i „očisti“ ga od šumova. Rezultat je bio tako dobar da je poprilično utišao protivnike AI, jer je svima bilo jasno da „živ čovek“ taj posao nikada ne bi mogao dovoljno kvalitetno i brzo da obavi…
