Predstojeći izbori za Evropski parlament u uslovima kontinuiranog rasta krajnje desnice koji je sve vidljiviji u zemljama EU, otvorili su pitanje na koji način će se to odraziti na politiku EU. Analitičari smatraju da iako će se na junskim izborima videti značajan pomak udesno, do suštinske promene – kako unutar same Unije, tako ni prema zemljama koje pretenduju na članstvo – neće doći i da se osnovni temelji EU verovatno neće menjati.
Novinari Politika (Politico) u svojoj analizi aktuelnog stanja u zemljama EU navode da nalet desnice ove godine u anketama izgleda veći i smeliji nego ranijih godina, a da jedna predviđa da bi nacionalistička desnica i krajnja desnica mogle da zauzmu skoro četvrtinu mesta u Evropskom parlamentu nakon izbora koji su predviđeni za jun, a na kojima 400 miliona ljudi širom EU ima pravo da glasa za izbor 720 predstavnika u Briselu.
Čak i ako desni centar, oličen u Evropskoj narodnoj partiji (EPP) – koji se trenutno smatra prvim na izborima – odbije da formira vladajuću koaliciju sa sve moćnijim marginalnim partijama, i dalje postoji značajna šansa da će krajnja desnica, prvi put, moći da utiče političku agendu Evrope, piše Politiko. To će joj, kako navode, omogućiti da ugrozi svete vrednosti EU o vladavini zakona i ljudskim pravima, blokira ili čak poništi glavne zakone o zelenilu i klimi.
Profesor komparativne politike na Evropskom univerzitetskom institutu Sajmon Hiks kaže da ćemo na junskim izborima „videti zaista značajan pomak udesno“.
Prognozirao je da bi ekstremno desničarska grupacija Identitet i demokratija (ID) u Evropskom parlamentu mogla da ima 98 poslanika, tako da bi zauzela treće mesto koje trenutno drže liberali. Prema njegovim rečima, i desničarskoj grupi evropskih konzervativaca i reformista (ECR) prognozira se rast.
Takođe tu su i stranke krajnje desnice koje nastupaju samostalno, odnosno ne pripadaju nijednoj grupi, poput Orbanovog Fidesa, a prema anketi koju je naručio Evropski savet za spoljne poslove, krajnja desnica bi mogla da osvoji 25 odsto mesta u sledećem Evropskom parlamentu.
Petar Ćurčić sa Instituta za evropske studije za N1 kaže da će to što „tvrda“ desnica na izborima za Evropski parlament neće ići u jedinstvenoj koloni, već u tri – nesumnjivo predstavljati problem za njih.
„Prema aktuelnim anketama evropska desnica – ECR, ID i deo nezavisnih – ne bi mogla da očekuje uspeh koji bi je doveo na vlast i pored talasa nezadovoljstva građana širom Evrope“, kaže Ćurčić.
On smatra da su pred desnicom dva scenarija – da ostane u opoziciji ili da revidira svoju politiku i participira u vlasti.
„Verovatniji scenario jeste da desne stranke dobiju daleko više mandata nego na prethodnim izborima, te da postanu najglasnija opozicija, nasuprot levici koja će verovatno doživeti neuspeh ili stagnaciju. U slučaju ulaska ECR ili ID stranka u vlast EU, što bi se moglo desiti u koaliciji sa strankama desnog centra i dela liberala, što je već viđen scenario u Švedskoj i Finskoj, za očekivati je da bi te stranke (pogotovo iz ECR grupacije) morale da pristanu na čvršće integracije EU ili na održavanje statusa quo protiv kojeg su se decenijama borili. Istovremeno u spoljnoj politici, to bi značilo da desnica (što je već viđeno na primeru ECR grupe) nastavila da podržava čvršće veze sa SAD, kao i jače sankcije Kini i Rusiji“, objašnjava.
Ćurčić ističe i da se, ukoliko bi desnica i participirala u vlasti, verovatno osnovni temelji EU ne bi menjali, posebno, kako navodi, u pogledu očuvanja političkih institucija Unije i monetarnog sistema evrozone.
„To se najbolje videlo u slučaju Đorđe Meloni u Italiji. Na deklarativnom nivou, desnica bi gotovo izvesno bila kritična prema islamskom fundamentalizmu i verovatno bi podržavala novi referentan okvir migratorne politike zemalja EU i kontrole granica. Otvoreno je pitanje da li bi desne stranke bile spremne da u spoljnoj politici EU pristanu na ukidanje principa konsenzusa svih članova i uvođenja načela odlučivanja kvalifikovanom većinom. Međutim, malo je verovatno da bi desnica bila spremna da podrži črvršću integraciju EU u pogledu finansijske, penzione i socijalne politike budući da desnica smatra da su to domeni nacionalih država. Isto tako, desničari su osetljivi i na pitanje stvaranja zajedničkog duga EU, smatrajući da su javni dugovi deo nacionalnih država i da nije potrebno da severne zemlje pomažu južnim. Takođe, manja je verovatnoća (pogotovo u kontekstu ruske invazije na Ukrajinu) da bi došlo do afirmisanja autonomne odbrambene politike EU, jer su se pojedine desne stranke (naročito iz grupacije ECR) okrenule NATO kao odbrambenom okviru“, objašnjava on.
Sličnog stava je i Dragoslav Rašeta iz Organizacije Novi treći put koji za N1 ističe da uprkos kontinuiranom rastu desnice u Evropi, što se tiče same politike Evropskog parlamenta neće doći doći do suštinske promene.
„I dalje će velika koalicija EPP i socijaldemokrate imati većinu. Tu će pre svega doći do problema u smislu da ćete ponovo imati veliku koalicuju dve partije koje nisu toliko ideološki bliske, koje će morati da pronalaze neka kompromisna rešenja. To može dovesti do toga da njihovi glasači neće biti zadovoljni što može uzrokovati ponovni kontinuirani rast desnice. Sa te strane vidimo i da se evropski lideri planiraju da se suoče sa tim pre svega kroz promene, delimično i preispitivanje politika koje se tiču, pre svega, klimatskih promena i migracione politike. U EU videli smo da se većina lidera pogotovo najvećih zemalja poput Španije, Italije, Francuske, Nemačke na tim poljima pomerila više ka desno. Tu će se tražiti neka nada da bi se centralističke vlade bliže levoj struji sačuvale“, objašnjava Rašeta.
Kada je u pitanju proces evrointegracija, odnosno politika prema zemljama koje teže ulasku u EU, među kojima je i Srbija, Ćurčić smatra da ni u slučaju eventualnog uključivanja desnih stranaka u vlasti EU nije za očekivati da se smernice sadašnje politike menjaju.
„Rat u Ukrajini je nakon dugo vremena ponovo postavio proširenje kao strateški cilj EU. U gotovo svim programskim govorima, posebno nemačkog kancelara Šolca u Bundestagu februara 2022. i na Karlovom Univerzitetu u Pragu, poziva se na proširenje EU ka Ukrajini, Gruziji i Moldaviji, kao i Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Albaniji i Crnoj Gori. U slučaju pobede bloka centrističkih i proevropskih partija (evropskih narodnjaka, socijalista, zelenih i liberala) poltika proširenja bi bila podržana. Briselska administracija biće posebno senzitivna na tri zemlje tzv. ‘Istočnog partnerstva’“, kaže on.
Kada je u pitanju integracija Zapadnog Balkana, ona će, kako navodi, zavisiti od mnogih činilaca koji su različiti za svaku državu ponaosob.
„Među njima su posebno važni pitanje Kosova u slučaju Srbije, korišćenja evra u Crnoj Gori i samoproglašenom Kosovu, prava Bugara u Makedoniji, posebno u kontekstu spora Skoplja sa Sofijom, političkih i društvenih reformi u Bosni i Hercegovini. Sa velikom pažnjom briselska administacija trebalo bi da gleda stepen usklađivanja zemalja regiona sa standardnima EU u vladavini prava, ekonomskoj, ali i spoljnoj politici“, objašnjava Ćurčić.
Ni Rašeta ne veruje da će doći do znatnih promena u politici prema Zapadnom Balkanu, jer će i dalje većinu u parlamentu, kako navodi, imati EPP i socijaldemokrate, ali ističe da će na to uticati i proces reformi u EU.
„Da bi došlo do nekog šireg otvaranja vrata evroizegracija za Zapadni Balkan potrebno je doći do određenog nivoa unutrašnjih reformi unutar same EU koja je započeta. Ove godine izbori će nam reći kako stoje određene snage, ali pre svega nacionali izbori koji slede širom Evrope ove godine. Ne verujem da će se značajno menjati trenutna politika koju EU prema Zapadnom Balkanu i da će rezulati izbora u EU to promeniti“, kaže on.
