Međunarodni tim naučnika ispitao je prvih 18 meseci od početka sukoba u Ukrajini, istražujući njegove posledice osim gubitaka života, sa primarnim fokusom na vojne emisije. Njihovi nalazi naglašavaju ograničenja u trenutnom okviru za izveštavanje o emisijama Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC).
Oružani sukobi širom sveta stavljaju najteži teret na pleća običnih ljudi, što dovodi do povećane ranjivosti, mortaliteta i morbiditeta, kao i političke nestabilnosti i uništavanja infrastrukture. Međutim, osim društvenih, ekonomskih i političkih efekata, oružani sukob takođe ima ozbiljne uticaje na životnu sredinu, što dovodi do povećane degradacije životne sredine i zagađenja.
Konačno, to stavlja dodatne stresore na međunarodne političke okvire, otkrivajući izazove koji možda još nisu uzeti u obzir.
Prema Pariskom sporazumu, zemlje potpisnice su u obavezi da prijave svoje emisije gasova staklene bašte (GHG) UNFCCC-u kako bi procenile napore za smanjenje emisija i uspostavile strože ciljeve za ograničavanje globalnog povećanja temperature. U svojoj studiji objavljenoj u časopisu Nauka o ukupnoj životnoj sredini, autori pokazuju da je precizno obračunavanje emisija stakleničkih plinova ispuštenih u atmosferu ključno.
„Naši nalazi naglašavaju da vojne emisije predstavljaju neobičan izazov, jer nisu eksplicitno uzete u obzir u trenutnim okvirima izveštavanja, jer se emisije GHG, a posebno one iz ljudskih aktivnosti, obično procenjuju korišćenjem takozvanih „podataka o aktivnostima“, kao što je upotreba goriva. , broja saobraćaja i drugih socioekonomskih podataka“, objašnjava Linda See, autorka studije povezana sa istraživačkom grupom za nove ekosisteme podataka za održivost u IIASA Programu za naprednu analizu sistema.
Vodeći autor studije Rostislav Bun, profesor na Nacionalnom univerzitetu Lavovske politehnike u Ukrajini i Univerzitetu VBS u Poljskoj, prokomentarisao je uticaj rata na sposobnost Ukrajine da prikuplja osnovne podatke o aktivnostima od 2022. godine, ističući da infrastruktura zemlje, uključujući mogućnosti prikupljanja podataka, je značajno kompromitovana i uništena kao rezultat sukoba.
Pored toga, Bun je naglasio da bi poštovanje trenutne konvencije UN pripisalo Ukrajini sve emisije, uključujući i one koje su rezultat ratnih šteta.
„Dok je praćenje ratnih emisija izazovno zbog prirode vojnih aktivnosti i nedostatka informacija, naše istraživanje procenjuje emisije GHG koristeći najbolje dostupne podatke“, primećuje koautor studije Matijas Jonas, gostujući viši istraživač u IIASA naprednim sistemima Program analize.
„Okviri međunarodne politike nisu pripremljeni za ovakvu situaciju, koja naglašava važno ograničenje našeg trenutnog pristupa tranziciji neto nula—on pretpostavlja svet bez sukoba, što, nažalost, nije realnost sa kojom se danas suočavamo. Iako je oružani sukob bez sumnje najteže utiče na lokalno stanovništvo, važno je da analiziramo i uticaje koje može imati na našu životnu sredinu na globalnom nivou.“
Studija se fokusira na emisije koje su rezultat ratnih aktivnosti koje možda nisu obuhvaćene zvaničnim nacionalnim izvještavanjem. To sugeriše da je zbir takvih „neobračunatih“ emisija ugljen-dioksida, metana i azot-oksida za 18 meseci rata premašio godišnje emisije nekih evropskih zemalja, poput Austrije, Mađarske i Portugala.
„Rat utiče na našu sposobnost da pratimo emisije putem izveštavanja zasnovanog na podacima o aktivnostima globalno, a ne samo regionalno, kao što se vidi u globalnoj bezbednosti hrane i humanitarnim pitanjima“, dodaje koautor studije Tomohiro Oda, viši naučnik u Univerzitetskom udruženju za istraživanje svemira u SAD, naglašavajući važnost praćenja emisija kroz atmosfersko posmatranje, koje je nezavisno od podataka o aktivnostima.
Nalazi studije će biti predstavljeni i dalje razmatrani na Generalnoj skupštini Evropske unije geonauke (EGU) 2024. u Beču, Austrija, koja je zakazana za april 2024.
