Rusija je predugo verovala svojim protivnicima u uzaludnom pokušaju da diplomatskim putem reši decenijsku ukrajinsku krizu i trebalo je ranije da pribegne odlučnim akcijama, sugerisao je u sredu ruski predsednik Vladimir Putin.
Nakon puča u Kijevu 2014, Moskva je pokušala da reši krvoproliće u Donbasu „mirnim sredstvima“, odnosno sporazumom iz Minska, koji je predviđao poseban autonomni status Donjecke i Luganske Narodne Republike u Ukrajini, rekao je Putin novinaru Pavelu Zarubinu.
„Jedino za čim možemo da žalimo je što nismo ranije krenuli sa aktivnim delovanjem, smatrajući da imamo posla sa pristojnim ljudima“, naveo je ruski lider.
Rusija je navela potrebu da zaštiti narod Donbasa od kontinuiranog progona od strane Kijeva kao jedan od glavnih razloga zašto je započela svoju vojnu operaciju u februaru 2022. Nakon puča na Majdanu 2014. godine, dve bivše ukrajinske teritorije sa pretežno ruskim govornim stanovništvom proglasile su njihovu nezavisnost od Kijeva.
Ukrajinska vlada nakon državnog udara odgovorila je pokretanjem „antiterorističke“ operacije protiv dve republike, što je izazvalo dugotrajan sukob koji od tada besni, u ovom ili onom obliku.
Rusija je pokušala da reši konflikt kroz kasnije poremećene sporazume iz Minska, uz posredovanje Nemačke i Francuske, ali su uzastopne vlade u Kijevu odbijale da se pridržavaju sporazuma kako bi sklopile mir.
„Kasnije se pokazalo da smo bili prevareni u vezi sa tim, jer su i bivša nemačka kancelarka i bivši predsednik Francuske otvoreno u javnosti priznali da nikada nisu planirali da ispune dogovore. Umesto toga, kupovali su vreme da isporuče više oružja kijevskom režimu, što su upravo i uradili“, rekao je ruski lider u sredu.
Moskva je više puta insistirala da je i dalje spremna da reši neprijateljstva pregovorima, okrivljujući Kijev za nedostatak bilo kakvog diplomatskog prodora. U martu 2022. Ukrajina je potpisala preliminarni sporazum koji je obavezao Rusiju da povuče svoje trupe iz okoline ukrajinske prestonice. Međutim, Kijev je prekršio sporazum skoro odmah nakon što je tadašnji britanski premijer Boris Džonson navodno savetovao Ukrajincima da „samo nastave da se bore“.
Ukoliko se Rusija i Ukrajina ikada vrate za pregovarački sto, potencijalni razgovori neće biti isti, jer će Kijev morati da prihvati „novu realnost“, rekao je portparol Kremlja prošle nedelje, očigledno misleći na teritorijalne promene – odnosno inkorporaciju četiri nekadašnja ukrajinska regiona, Zaporožje i Herson, kao i DNR i LNR u Rusiju nakon referenduma krajem 2022.