Šef Ujedinjenih nacija upozorio je u utorak da klimatski haos i prehrambene krize predstavljaju sve veću pretnju globalnom miru, rekavši na sastanku na visokom nivou UN da klimatske katastrofe ugrožavaju proizvodnju hrane i da „prazni stomaki podstiču nemire“.
Generalni sekretar Antonio Gutereš pozvao je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija da se pozabavi uticajem nestašice hrane i porasta temperatura na međunarodni mir i bezbednost – stav koji podržavaju mnoge zemlje, ali ne i Rusija.
„Klima i konflikt su dva vodeća pokretača (naše) globalne krize hrane“, rekao je generalni sekretar. „Tamo gde besne ratovi, vlada glad – bilo zbog raseljavanja ljudi, uništavanja poljoprivrede, oštećenja infrastrukture ili namerne politike poricanja.
„U međuvremenu, klimatski haos ugrožava proizvodnju hrane širom sveta“, rekao je on.
Gutereš je rekao da svet vrvi od primera „razornog odnosa između gladi i sukoba“.
U ratom razorenoj Gazi, rekao je, niko nema dovoljno za jelo, a mali pojas čini 80% od 700.000 najgladnijih ljudi na svetu. Posle više od decenije rata u Siriji, rekao je on, 13 miliona Sirijaca svake noći ode u krevet gladno. A u Mjanmaru su izgledi za okončanje gladi preokrenuti zbog sukoba i nestabilnosti, rekao je on.
Simon Stiell, šef Ujedinjenih nacija za klimu, rekao je vijeću da klimatske promjene doprinose nesigurnosti hrane i sukobima.
Rekao je da jedan od 10 ljudi na planeti danas već pati od hronične gladi i ako se klimatske promene ubrzaju, „postat će još gore“.
„Sada je potrebna brza, trajna akcija za smanjenje emisija gasova staklene bašte i povećanje otpornosti kako bi se sprečilo da oba izmaknu kontroli“, rekao je Stiel.
Izvršni sekretar Okvirne konvencije UN-a o klimatskim promenama rekao je da Savet bezbednosti „mora da prizna da se više može uraditi umesto da se nada da će problem nestati – što neće”.
Najmoćnije telo Ujedinjenih nacija trebalo bi da zahteva redovna ažuriranja o rizicima za bezbednost klime, rekao je on.
Beth Bechdol, zamenica direktora Organizacije UN za hranu i poljoprivredu, rekla je da su naučni dokazi jasni: „Klimatske promene ugrožavaju bezbednost hrane, a njeni uticaji predstavljaju rastuću pretnju međunarodnom miru i bezbednosti.
Ona je ponovila dugogodišnje upozorenje FAO-a: „Nema sigurnosti hrane bez mira, niti mira bez sigurnosti hrane.
Bečdol je rekao da se 258 miliona ljudi u 58 zemalja suočava sa visokim nivoom nesigurnosti hrane, a više od dve trećine njih – 174 miliona ljudi – je u velikom nivou gladi zbog klime i sukoba.
„Iako možda ne postoji direktna uzročna veza između njih dvoje, postoje jasni dokazi da klimatske promene povećavaju rizike i pokretače sukoba i nestabilnosti, kao što su sporovi oko zemlje i vode“, rekao je Bečdol. „A konflikt doprinosi ranjivosti klimatskih promena, posebno za ljude koji su primorani da napuste svoje domove i migriraju.
Kao primer složenog odnosa između klimatskih promena i sukoba, ona je ukazala na stočare Zapadne i Centralne Afrike koji su godinama mirno prelazili granice sa svojom stokom u potrazi za vodom i pašnjakom. Ali klimatske promene, pritisci na životnu sredinu i bezbednost doveli su do povećanih tenzija i konkurencije između stočara i farmera za oskudne resurse, uključujući vodu i zemlju, rekla je ona.
Bečdol je naglasio da klimatske promene i sukobi utiču ne samo na stočarstvo, već i na proizvodnju useva, ribarstvo i šumarstvo „koji su intimno i neraskidivo povezani sa klimatskim promenama“.
Ona je pozvala UN i druge da se fokusiraju na poljoprivredu „kao ključno rešenje za rastuće pretnje klimatskih promena, sukoba i njihovog uticaja na bezbednost hrane“.
Predsednik Gvajane Mohamed Irfaan Ali, čija zemlja ovog meseca predsedava savetom i predsedava sastankom, rekao je da je uticaj klimatskih promena i nesigurnosti hrane na međunarodni mir i bezbednost izabran kao tema sastanka zbog sve većeg broja veza. Očekuje se da će oko 90 zemalja govoriti tokom dva dana.
„Konflikt je glavni pokretač akutne nesigurnosti hrane u Africi, a isto se može reći i za Haiti“, rekao je Ali na sastanku, dodajući da rat u Gazi dovodi tone emisija ugljenika u atmosferu.
„Savet bezbednosti mora da uzme u obzir posledice po bezbednost hrane i klimu u rešavanju pitanja sukoba i rata“, rekao je predsednik, naglašavajući da su „ova pitanja zamršeno povezana sa vladavinom prava, demokratijom i upravljanjem“.
Međutim, ruski ambasador u UN-u Vasilij Nebenzia, čija zemlja ima pravo veta u Savetu bezbednosti, ponovio je dugogodišnji stav Moskve da ne postoji „direktna veza“ između društvenih i ekonomskih pitanja kao što su klima i snabdevanje hranom i mandata Saveta da obezbedi međunarodni mir i bezbednost — te stoga o ovim pitanjima treba raspravljati u drugim specijalizovanim telima UN.
Umesto toga, Nebenzia je okrivio bivše zapadne kolonijalne sile i Sjedinjene Države kao „prave uzroke“ problema sa kojima se danas suočavaju zemlje u razvoju u Africi i drugde.
On je rekao da „oni nastavljaju da crpe resurse“ iz bivših kolonija i preduzimaju vojnu akciju „protiv problematičnih suverenih zemalja kako bi uništili svoju državnost“ ukazujući na bivšu Jugoslaviju, Libiju, Avganistan, Irak i Siriju.
„Neokolonijalističke prakse su pravi razlog socio-ekonomskih poteškoća sa kojima se suočava svet u razvoju“, rekao je ruski ambasador.
