Vaspitačima u ranom detinjstvu potrebna je veća podrška da bi postigli pozitivne rezultate za najugroženiju decu u Australiji — uključujući decu migrante i izbeglice — kažu stručnjaci za rano detinjstvo sa Univerziteta Južne Australije.
U novoj studiji objavljenoj u časopisu za rano obrazovanje istraživači su otkrili da je radnicima za brigu o deci i vaspitačima u neformalnim jaslicama potrebna obuka kako bi bolje podržali decu koja ne govore engleski iz migrantskog i izbegličkog porekla.
Poziv je usledio nakon neviđenog ulaganja vlade Južne Australije od 56 miliona dolara u izgradnju radne snage potrebne za pružanje kvalitetnijeg obrazovanja u ranom detinjstvu u trogodišnjim predškolskim ustanovama i školskoj nezi van radnog vremena.
U Australiji, više od 1 od 4 dece (27%) govori više od jednog jezika kod kuće. Ova deca imaju najveću stopu razvojne ranjivosti u komunikacijskim veštinama. Oko 30% dece uzrasta od 0 do 4 godine pristupa neformalnoj brizi o deci. Neformalna briga o deci u jaslicama nije regulisana i uključuje plaćene ili neplaćene usluge čuvanja dece, kao što su jaslice u zajednici za rođenje petogodišnje dece.
Vodeći istraživač, profesor Elspeth McInnes, kaže da ustanove za brigu o deci sa većim udelom porodica izbeglica i migranata ne smeju biti isključene iz novih vladinih investicija.
„Sva deca zaslužuju najbolji početak u životu, ali deci migrantima i izbeglicama je to često teže jer potiču iz porodica koje ne govore engleski i iz različitih kultura“, kaže profesor Mekins.
„Kada ova deca uđu u brigu o deci, teško im je da se povežu, komuniciraju i igraju – ne samo sa [starateljima], već i sa svojim vršnjacima – što može odložiti razvoj njihovih društvenih i emocionalnih veština.
„Nova inicijativa vlade SA je veoma dobrodošla i potrebna, ali je od vitalnog značaja da koristi svoj ugroženoj deci.
U ovoj studiji, osoblje i volonteri u jaslicama u zajednici dobili su 16 nedelja stručnog učenja na licu mesta od veštih mentora koji su modelirali strategije razvoja socijalnog i emocionalnog učenja za decu koja ne govore engleski.
Dok su radnici za brigu o deci već reagovali na dečje emocije, obuka im je pružila nove načine da prošire emocionalnu pismenost dece i razviju strategije za podršku deci migranata i izbeglica.
Studija je pokazala da su sesije stručnog učenja bile izuzetno korisne, ne samo za radnike koji su rekli da su spremniji da podrže višejezičnu decu, već i za porodice dece koje su izjavile da su njihova deca srećnija što pohađaju brigu o deci i da su spremnija da krenu u školu.
U trenutnoj studiji, 39,9% dece koja su ušla u prvu godinu osnovne škole učila je engleski kao dodatni jezik. U Australiji, oko četvrtine učenika kreće u školu sa engleskim kao drugim jezikom.
Australijski indeks ranog razvoja pokazuje rastuću prevalenciju ranjivosti u socijalnom i emocionalnom razvoju dece u niskim socio-ekonomskim oblastima gde postoji visok nivo migranata i izbegličkih porodica sa engleskim kao drugim jezikom.
„Sva deca bi trebalo da se osećaju bezbedno i podržano dok prelaze sa brige svojih roditelja na brigu o deci, ali potreba je jača među onima koji su ranjiviji“, kaže profesor Mekins.
„Novi vladin paket podrške će pomoći da se unaprede veštine radnika u obrazovanju i nezi u ranom detinjstvu, ali takođe mora da obuhvati pružaoce kratkoročne nege u zajednici u oblastima sa nižim SES-om, gde postoji veći procenat izbegličkih i migrantskih porodica.
„Svi negovatelji, vaspitači i volonteri u svim službama za brigu o deci moraju biti na odgovarajući način podržani kako bi se osigurali najbolji ishodi za razvojno ugroženu decu.“
