Pandemija COVID-19 nas je podsetila da društvene interakcije prenose patogene. Ali da li i ljudi šire „dobre“ bube? U velikoj meri, kaže tim biologa koji istražuju veze između mikrobioma i zdravlja.
U nedavnom delu iz perspektive u Cell, oni objašnjavaju zašto „društveni mikrobiom“ – mikrobna metazajednica povezana sa društvenom mrežom ljudi ili drugih životinja – zaslužuje pažnju. Istraživači su istakli da bi deljenje mikroba moglo da igra ulogu u osetljivosti pojedinaca na zarazne i nezarazne bolesti i otpornosti na njih.
„Kada pomislimo na faktore koji utiču na mikrobiom, najlakše nam padaju na pamet dijeta i antibiotici“, rekao je glavni autor Amar Sarkar, student Harvard Griffin postdiplomske škole umetnosti i nauke na Odseku za evolucionu biologiju čoveka. „Ali činjenica da naše društvene interakcije takođe utiču na mikrobiom je manje cenjena.“
Istraživači su prvi put predstavili koncept društvenog mikrobioma u članku iz 2020. u Nature Ecologi and Evolution. Tamo su Sarkar i koautori sugerisali da se društveni mikrobiom može posmatrati kao neka vrsta arhipelaga, pri čemu je svako od nas „ostrvo“ na kome se nalazi poseban skup mikroba. Mi delimo naše mikrobe jedni sa drugima, slično kao što se ptice ili insekti mogu raspršiti po ostrvima. Njihova najnovija analiza razmatra zašto je taj okvir važan.
Fokusirajući se na mikrobiom creva i njegove implikacije na sveukupno zdravlje, istraživači nude analizu društvenog prenosa mikroba na pet nivoa, od kojih se svaki povećava u ekološkoj skali. One se kreću od interakcija između domaćina i domaćina koje se šire direktnim kontaktom između pojedinaca, poput grljenja i dodirivanja, pa sve do mešanja mikroba među vrstama – pomislite na naše bliske veze sa našim kućnim ljubimcima.
Društveni mikrobiološki prenos može se desiti sa roditelja na bebu u ranom životnom dobu, i kroz direktan i indirektan kontakt sa drugima tokom života. To je razlog zašto zajedničko stanovanje u domaćinstvu dovodi do značajnog širenja sojeva mikroba između članova porodice. Istraživači citiraju studije koje pokazuju da pojedinci unutar domaćinstva dele značajan deo sojeva crevnih mikroba i da se sela mogu razlikovati na osnovu njihovih društvenih mikrobioma.
Značaj mikrobnih veza u ishodima zdravlja ljudi je oblast sa ogromnim potencijalom za otkrivanje, prema istraživačima. Mnoga hronična stanja koja se istorijski smatraju „nezaraznim“ – uključujući metaboličke bolesti, kardiovaskularne bolesti, autoimune poremećaje i određene vrste raka – sada se procenjuju zbog njihovih mikrobnih uzroka i korelacija.
U mnogim slučajevima, pokazalo se da su mikrobi koji oblikuju osetljivost na bolesti ili odgovore na lečenje društveno prenosivi.
„Ako se mikrobi koji doprinose bolestima mogu preneti između pojedinaca, neka nezarazna stanja mogu u stvari imati komponentu koja se može prenositi“, rekla je Rejčel Karmodi, vanredni profesor za evolucionu biologiju čoveka i ko-autor rada.
„Iako to može biti potencijalno uznemirujuća misao, društveno prenosivi mikrobi takođe mogu pomoći u zaštiti od ovih stanja.“ Na primer, studije su pokazale da miševi koji žive u istom kavezu mogu preneti mikrobe koji povećavaju otpornost na kolitis ili poboljšavaju njihov odgovor na terapiju raka.
„Uočavamo slučajeve u kojima prenos društvenih mikroba štiti od bolesti i slučajeve u kojima promoviše bolest, ali je neophodan dalji rad na ispitivanju ovih efekata kod ljudi“, rekao je koautor Kameron Mekinroj, saradnik u nastavi na istom odeljenju.
„Ključni izazovi leže u preciziranju mikroba i konteksta prenosa koji kontrolišu ove efekte koji smanjuju i povećavaju rizik, razumeju kako oni funkcionišu i na kraju ih iskoristimo za našu korist.
Istraživači su razmatrali uticaj društvenog mikrobioma na upotrebu antibiotika. Izloženost antibioticima može se smatrati poremećajima u ekosistemu mikrobioma, slično kao što požari narušavaju šumske ekosisteme. Promena mikrobioma creva, ponekad na duže periode, može povećati rizik od akutnih infekcija kao što je Clostridioides difficile. Društvene interakcije nakon izlaganja antibioticima mogu pomoći mikrobiomu da se oporavi od ovih poremećaja izazvanih antibioticima.
Istraživači su takođe razmatrali globalni problem mikroba otpornih na antibiotike koji nastaju i šire se zbog upotrebe antibiotskih lekova. Prenos takvih mikroba može imati više društvenih komponenti nego što se trenutno ceni, kažu istraživači.
Na primer, pojedinci koji dele domaćinstvo mogu da steknu mikrobe otporne na antibiotike jedni od drugih ako su neki članovi na produženom lečenju antibiotikom. Štaviše, kulture, društva i zemlje se razlikuju u upotrebi antibiotika, kažu oni, stvarajući „pejzaž prenosa zavisan od kulture“ za mikrobe otporne na antibiotike.
Evolucioni biolozi dugo su predlagali da važne prednosti grupnog života — kao što su zaštita od grabežljivaca, poboljšana teritorijalna odbrana i društveno učenje — dolaze po cenu većeg prenosa patogena. U svom članku, istraživači pokreću mogućnost da su se neka društvena ponašanja razvila i tako da prenose korisne bakterije među pojedincima.
„Društvene interakcije mogu da obezbede kanale za prenos patogena, ali je takođe poznato da se korisni mikrobi prenose kroz ove interakcije“, rekao je ko-stariji autor Endrju Moler sa Univerziteta Prinston.
„Može biti da, u nekim kontekstima, koristi koje pružaju društveno prenosivi mutualisti prevazilaze troškove koje imaju društveno prenosivi patogeni.“
