Morski ježevi izloženi razblaženoj morskoj vodi tokom dužeg perioda pokazuju znake fizičkog propadanja, prema naučnicima iz Britanskog antarktičkog istraživanja, Univerziteta u Kembridžu i Škotske asocijacije za nauku o moru. Njihova studija je takođe otkrila da čak i male promene u slanosti – ili slanosti – pokreću promene u ponašanju ježeva dok pokušavaju da se izbore sa svojim novim uslovima.
Ježevi se sporo kreću na dnu, što ih čini posebno ranjivim na brze promene njihovog staništa. U Velikoj Britaniji se predviđa da će klimatske promene „osvežiti“ mnoga obalna područja, tako da istraživanje naglašava potencijalni uticaj klimatskih promena padavina izazvanih padavinama na ove morske životinje i njihove šire ekosisteme.
Kako se naša klima zagreva, vreme u Britaniji postaje ekstremnije; u Škotskoj, padavine su porasle za 20% od 1960-ih. Salinitet je jedan od kritičnih faktora životne sredine koji utiču na biologiju morskih organizama, sa povećanom količinom padavina i topljenjem glacijala koji smanjuju salinitet priobalnih voda.
Istraživači su izložili evropske morske ježeve u Škotskom udruženju za nauku o moru u Obanu uslovima koji oponašaju one koji bi se mogli pojaviti u budućim klimatskim scenarijima, sa salinitetom u rasponu od 31 dela soli na hiljadu (‰) – onog u ambijentalnoj morskoj vodi – do ekstremnijeg scenarija pada na 11‰.
Tokom početnog perioda od 24 sata, a kasnije tokom 25 dana, tim je merio koliko kiseonika su stvorenja konzumirala, koliko brzo su se hranila i njihovu sposobnost da se prevrnu ako se prevrnu.
U vodi srednjeg saliniteta, naučnici su primetili promene u ponašanju, ali su morski ježevi pokazali jasne znake prilagođavanja i tolerancije, što ukazuje da bi mogli dugoročno preživeti na ovom nivou ako se uslovi u okruženju promene.
Ali uronjeni u manje slanu vodu — oko 21‰ — fizičko stanje ježeva se pogoršalo: postali su tromi, manje su jeli i brže disali. Izgubili su kičme i telesnu masu, a njihova stopala su promenila boju, što ukazuje na ozbiljan stres.
Nicholas Barrett, a Ph.D. student Britanskog antarktičkog istraživanja i Odeljenja za nauke o Zemlji na Univerzitetu u Kembridžu, kaže: „Predviđa se da će se obalne vode osvežiti usled klimatskih promena zbog povećanih padavina i topljenja glacijala, a salinitet je jedan od glavnih faktora koji utiču na fiziologiju i ekologija morskog života“.
„Iako je bilo ohrabrujuće videti kako se morski ježevi uspešno prilagođavaju izvesnom smanjenju saliniteta, dalja smanjenja su imala dramatičan uticaj na zdravlje životinja, što ukazuje na to da bi njihov dugoročni opstanak mogao biti ozbiljno ugrožen.
„Ova vrsta ježeva igra ključnu ulogu u kontroli rasta raznih velikih morskih algi. Njen nestanak bi stoga mogao poremetiti delikatnu ravnotežu priobalnih ekosistema.“
Ovakvi eksperimenti sa kontrolisanim salinitetom razlikuju se od prirodnog procesa aklimatizacije koji ježevi mogu pokazati u divljini, ali ovo istraživanje nudi jasnu prognozu o tome kako bi ova vrsta mogla da se ponaša pod budućim obilnim padavinama izazvanim klimatskim promenama.
