Kumulusni oblaci iznad kopna počinju da nestaju skoro trenutno tokom delimičnog pomračenja Sunca. Do nedavno, satelitska merenja tokom pomračenja rezultirala su tamnim mrljama na mapi oblaka, ali istraživači iz TU Delft i KNMI su uspeli da povrate satelitska merenja koristeći novu metodu.
Rezultati mogu imati implikacije na predložene ideje klimatskog inženjeringa jer oblaci koji nestaju mogu delimično da se suprotstave efektu hlađenja veštačkih pomračenja Sunca. Rezultati su objavljeni juče (12. februara) u Communications Earth and Environment.
Iako su efekti pomračenja Sunca proučavani vekovima, nije se znalo koliko jaki oblaci precizno reaguju. „Sa Zemlje možete prebrojati oblake i gledati kako nestaju, ali to pruža samo anegdotske dokaze“, objašnjava dr. kandidat Viktor Trees. „Čak i bez pomračenja Sunca, oblaci se stalno menjaju.“
Sateliti u geostacionarnoj orbiti mogu kontinuirano meriti mnogo oblaka istovremeno, na velikim područjima uključujući neprohodan teren. Tokom pomračenja Sunca, merenja nisu bila pouzdana, jer satelitski algoritmi nisu uzeli u obzir smanjenje sunčeve svetlosti tokom pomračenja Sunca. To je rezultiralo velikim tamnim mrljama na kartama oblaka.
Istraživači su sada uspeli da obnove satelitska merenja tokom pomračenja Sunca tako što su precizno izračunali procenat sunca koji je zatamnjen, za svaku lokaciju i vreme na Zemlji. „Daleko veći deo pomračenja Sunca sastoji se od delimičnog pomračenja, gde napolju još uvek ima dosta svetlosti. U ovom delimičnom pomračenju, sateliti dobijaju dovoljno reflektovane sunčeve svetlosti, nakon korekcije zatamnjenja, da pouzdano mere oblake.“
U obnovljenim mapama oblaka iz tri pomračenja Sunca iznad Afrike, istraživači su videli da su kumulusni oblaci počeli da nestaju u velikoj meri počevši od samo 15% zamračenja Sunca. Kada se pomračenje Sunca završi, kumulusni oblaci se vraćaju. U danima kada nema pomračenja Sunca, ovakvo ponašanje oblaka se ne dešava.
Nestanak i pojava oblaka je takođe uspešno simuliran sa holandskim modelom oblaka DALES. Model objašnjava da se vazduh koji se diže skoro odmah utiče kada počne delimično pomračenje. Iznad mora oblaci ostaju nepromenjeni tokom pomračenja Sunca, jer se morska voda ne hladi tako brzo.
Trenutno se predlažu strategije za veštačko hlađenje Zemlje. Na primer, postavljanje reflektujućih solarnih jedara u svemir ili aerosola u stratosferu. Ovi koncepti stvaraju suptilno i moguće promenljivo pomračenje Sunca. Ali, prema Treesovom istraživanju, oblaci počinju da nestaju u velikim razmerama samo sa delimičnim pomračenjem.
„Ovo bi moglo biti upozorenje za klimatski inženjering. Ako tehnološkim rešenjima pomračimo Sunce u budućnosti, to može uticati na oblake. Manje oblaka bi se delimično moglo suprotstaviti nameravanom efektu klimatskog inženjeringa, jer oblaci reflektuju sunčevu svetlost i tako zapravo pomažu da se ohladi niz Zemlju“. Pored toga, oblaci određuju lokalne obrasce padavina. Velika osetljivost oblaka na pomračenja Sunca zahteva više istraživanja o mogućim efektima veštačkih senki.
