Dramatični napredak u razumevanju i lečenju kardiovaskularnih bolesti spasio je milione života u 100 godina od osnivanja 1924. Američkog udruženja za srce (AHA). Kako bolesti srca i moždani udar ostaju glavni uzroci smrti širom sveta, rešenja za izazove sledećeg veka moraju kombinovati lekcije iz prošlosti sa inovacijama budućnosti, prema „Američkom udruženju za srce na 100: vek naučnog progresa i Budućnost kardiovaskularne nauke — predsednički savet“, objavljeno u časopisu Cirkulacija.
Savet je prvi ikada napisan isključivo od strane sadašnjih i bivših predsednika volontera AHA. Pisci savetodavaca predstavljaju istorijski put Udruženja tokom proteklog veka i ocrtavaju potencijalne izazove i mogućnosti za naredne godine. Pored toga, savetodavac upućuje poziv na akciju za medicinsku i naučnu zajednicu da se pridruže javnim i privatnim zainteresovanim stranama kako bi se ubrzale inicijative u istraživanju, kliničkoj nezi i javnom zdravlju.
Ovi koraci su potrebni da bi se osigurala budućnost optimalne nege pacijenata, integritet nauke i istraživanja i napredak, zdravstvena jednakost za sve i, na kraju, svet bez kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara.
„Naučna istraživanja koja identifikuju uzroke, prevenciju, dijagnostiku i lečenje kardiovaskularnih bolesti su temeljni stub na kojem je izgrađeno Američko udruženje za srce 1924. godine. Evolucija ove nauke od 1924. dovela je do izuzetnih dostignuća u prevenciji i terapiji srčanih bolesti i moždanog udara. —u suštini smanjenje stope smrtnosti od srčanih bolesti za više od polovine (70%) od 1950. do 2021. i stope smrtnosti od moždanog udara za skoro trećinu od 1998. godine“, rekao je predsednik savetodavnog odbora za pisanje Mičel S.V. Elkind, M.D., M.S., FAHA, koji je bio volonterski predsednik AHA u 2020-21.
„Kako se naše razumevanje kardiovaskularnih bolesti razvijalo, tako je evoluirao i način na koji smo sprovodili našu misiju, koja sada obuhvata ne samo prevenciju bolesti već i aktivnu promociju idealnog kardiovaskularnog zdravlja.
Elkind, koji je trenutno u osoblju kao glavni službenik za kliničku nauku Udruženja, istakao je da je AHA globalni lider u unapređenju kardiovaskularne nauke i medicine.
„Kroz finansiranje grantova za istraživanje, objavljivanje u naučnim časopisima, sazivanje edukativnih sastanaka, razvoj smernica za kliničku praksu i mogućnosti umrežavanja članstva i mentorstva, Udruženje pruža neprocenjivu podršku naučnoj zajednici širom sveta“, rekao je on.
„Naoružano vekovnim istraživanjima, Udruženje je učinilo značajne napore u državnom i saveznom zagovaranju, profesionalnom obrazovanju i obrazovanju potrošača, globalnim koalicijama i saradnji i kontinuiranom ulaganju u zdravstvenu pravednost, a sve to ima direktan uticaj na pacijente i širu javnost.
Savet ističe niz važnih događaja koji su promenili tok uspešnog prevencije, dijagnostikovanja i lečenja srčanih bolesti u poslednjih 100 godina. Mnogi od njih su omogućeni kroz proširenje oblasti kardiovaskularnih nauka kako bi se uključili multidisciplinarni timovi naučnika širom sveta iz oblasti osnovnih, translacionih, kliničkih i populacionih nauka.
„Napredak u proteklom veku je daleko iznad svega što su osnivači Američkog udruženja za srce mogli da zamisle“, rekla je Mariell Jessup, MD, FAHA, potpredsednica savetodavnog odbora za pisanje i glavni službenik za nauku i medicinu Udruženja.
„Znamo mnogo više o molekularnim i ćelijskim mehanizmima kardiovaskularnih bolesti i kako ih lečiti; naučili smo kako genetika može da igra ulogu u razvoju bolesti; kroz napredak u imidžiranju možemo da pogledamo unutar tela i vidimo gde formiraju se ugrušci ili tamo gde postoje strukturni problemi; možemo da izvedemo otvorenu i zatvorenu operaciju srca, vratimo srce u život kroz reanimaciju i defibrilaciju, pa čak i pružimo ljudima drugu šansu za život putem transplantacije srca.“
„Medicinska tehnologija nam je bukvalno na dohvat ruke kroz pametne telefone i satove. Ipak, uprkos ovim izuzetnim dostignućima, čak i sa današnjim saznanjima, ostaju praznine, posebno u obezbeđivanju pristupa zdravstvenoj zaštiti i kvalitetne nege za ljude u različitim i nedovoljno zastupljenim populacijama.“
Uspostavljanje nauke o populaciji, možda najbolje predstavljeno uvidima iz Framinghamske studije o srcu, dovelo je do otkrića da su srčana oboljenja i moždani udar često uzrokovani takvim faktorima rizika koji se mogu promeniti kao što su visok krvni pritisak i holesterol, dijabetes i gojaznost, od kojih mnogi mogu biti smanjeni zdravim načinom života ili lečeni lekovima. Ipak, nauka o populaciji je takođe identifikovala dosledne disparitete među određenim populacijama, uključujući žene, kao i među različitim rasnim i etničkim grupama.
„Medicinski tretmani su prešli dug put i ima mnogo toga da se kaže o vođenju zdravog načina života. Međutim, ima mnogo ljudi koji nemaju pristup tim sredstvima. Jedan od najvećih izazova za budućnost biće smanjenje socioekonomskih prepreke za zdravlje i obezbediti pristup zdravstvenoj zaštiti kada su ljudi bolesni“, rekao je Džesup, koji je takođe bio predsednik AHA 2013–14.
„Više nije dovoljno razumeti biološke mehanizme kardiovaskularnih bolesti. Budući naučni pristupi moraju sagledati i epigenetičke mehanizme, ono ponašanje i interakcije životne sredine koje mogu dovesti do razvoja kardiovaskularnih bolesti. To obuhvata fundamentalne društvene i strukturne faktore kao što su obrazovanje, stanovanje, transport, kvalitet resursa u okruženju, kvalitet vazduha i vode, pristup nezi i hronični psihosocijalni stres.“
Komitet za pisanje je primetio da je AHA već na čelu sledećeg eksplozivnog rasta naučnih otkrića.
„Sve veći kapacitet ogromnih računara i platformi zasnovanih na oblaku za skladištenje i deljenje podataka, upotreba veštačke inteligencije ili veštačke inteligencije za analizu miliona komada složenih podataka odjednom, uređivanje gena pomoću tehnologija kao što je CPISPR, mogućnost preuzimanja čovekova sopstvena krvna zrnca i regenerišu ih u replike srčanih ćelija koje su imale pri rođenju — ovi tipovi napretka više nisu futurističke vizije, već su stvarnost“, rekao je Džozef C. Vu, dr, dr, FAHA, aktuelni predsednik volontera AHA, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Stenforda i profesor medicine i radiologije Simon H. Stertzer na Medicinskom fakultetu u Stanfordu.
„Oni nam pomažu da proširimo naše mogućnosti izvan tradicionalnih istraživanja kako bismo naučili više i naučili brže. Možemo da sprovedemo ono što ja volim da zovem ‘klinička ispitivanja u posudi’ gde mogućnosti daleko prevazilaze ono što možemo da uradimo sa pojedinačnim studijama od nekoliko stotina ili hiljada predmeta koji se moraju izvoditi tokom godina“.
Vu je primetio da će ove nove tehnologije pomoći u otkrivanju novih načina lečenja srčanih bolesti, bilo novim lekovima ili novim medicinskim procedurama ili čak stvarnom popravkom srčanog tkiva oštećenog srčanim udarom.
„Ovaj napredak će nastaviti da otkriva specifične mutacije ili kombinacije genetskih varijacija koje dovode do pojedinačnih kardiovaskularnih bolesti, a dijagnostika zasnovana na čipu će se sve više koristiti u bolnicama i klinikama u ne tako dalekoj budućnosti“, rekao je on. „Sa ovim i srodnim tehnologijama i onima koje tek treba otkriti, verovatno ćemo se približiti ostvarenju obećanja precizne medicine – personalizovanog tretmana specifičnog za pojedinačnu osobu.“
Savetodavni komitet za pisanje je zaključio da, ako sledeći vek AHA-inog rada na spasavanju života želi da ima uticaj kao prvih 100 godina, mora se rešiti nekoliko pitanja:
Dodatni izazovi uključuju potrebu za jačom, raznovrsnijom radnom snagom širom naučne zajednice; rešavanje promena u načinu na koji se naučne informacije šire i objavljuju; obezbeđivanje inovativne saradnje između akademskih, neprofitnih i industrijskih aktera da održavaju integritet nauke; i uspostavljanje globalnije saradnje za povezivanje naučnika širom sveta. Više detalja i konkretnih poziva na akciju možete pronaći u savetu.
U komentaru koji prati predsednički savet, glavna izvršna kancelarija AHA Nensi Braun napomenula je da 100 godina nakon što su ga osnovali naučnici koji traže nove uvide u misteriju srčanih bolesti, Udruženje ostaje direktno fokusirano na moć nauke i istraživanja za poboljšanje i produženje života. .
„Ovaj vek naučnog znanja znači da imamo mnogo dokazanih rešenja da ponudimo“, rekao je Braun. „Naš sledeći vek je uzbudljiva prilika da unapredimo naše znanje i nadamo se da čak pobedimo srčane bolesti i moždani udar.
Braun je proglasio da će se napredak iz prošlog veka nastaviti iu sledećem jer AHA radi zajedno sa više od 32 miliona volontera, pristalica, donatora i bezbroj drugih saradnika širom sveta.
„Naša budućnost je u poboljšanju vaše. Svako može postati šampion svog zdravlja srca i mozga i podržati zdrav život u svojim zajednicama“, rekao je Braun. „Podstičemo vas da nam se pridružite dok hrabro sprovodimo našu misiju da budemo nemilosrdna sila za svet dužeg, zdravijeg života za sve.“
