Agencija za zaštitu životne sredine finalizuje jače standarde kvaliteta vazduha

Agencija za zaštitu životne sredine finalizuje jače standarde kvaliteta vazduha

Američka agencija za zaštitu životne sredine uvela je stroži standard kvaliteta vazduha koji cilja na fine čestice tako što smanjuje dozvoljenu godišnju koncentraciju smrtonosnog zagađivača koju svaka država može imati.

„Ovaj konačni standard kvaliteta vazduha će spasiti živote i učiniti sve ljude zdravijim, posebno u najugroženijim i preopterećenim zajednicama u Americi“, rekao je administrator EPA Majkl Regan u saopštenju agencije u kojem je najavljena promena. „Čistiji vazduh znači da naša deca imaju svetliju budućnost, a ljudi mogu da žive produktivnije i aktivnije.

EPA je primetila da „široki i rastući korpus nauke“ povezuje čestice sa ozbiljnim, i često smrtonosnim, bolestima kao što su rak pluća, bolesti srca, bolesti bubrega, neurološki poremećaji, napadi astme i moždani udar.

Reakcija na novi standard je bila oduševljena. „Bajdenova administracija preduzima akcije spasavanja kako bi zaštitila ljude i obuzdala smrtonosno zagađenje“, rekla je Abigejl Dilen, predsednica neprofitne pravne organizacije Earthjustice u saopštenju EPA.

„Nauka je kristalno jasna. Čađ, inače poznata kao zagađenje finim česticama, je ubica. Pokreće srčana oboljenja, našu epidemiju astme i druge ozbiljne bolesti. Ljudi koji najviše pate su deca i stariji Amerikanci koji žive u zajednicama obojene i zajednice sa niskim primanjima“.

Pre nego što je objavljen novi standard kvaliteta vazduha, dozvoljena godišnja koncentracija čestica unutar države nije smela da pređe 12 µg/m 3. Međutim, Američko udruženje za pluća i druge zdravstvene grupe pozvale su da se ta granica spusti na 8 µg/m 3. Novi EPA standard je bliže tom strožem standardu: postavlja godišnji prag od 9 µg/m 3.

EPA je procenila da bi novi standard sprečio do 4.500 prevremenih smrti u prvoj godini kada se novi standard u potpunosti primenjuje; države neće morati da ispune stroži limit do 2032.

Agencija je takođe primetila da će donja granica doneti do 46 milijardi dolara zdravstvenih beneficija smanjenjem broja izgubljenih radnih dana i smanjenjem poseta hitnoj pomoći.