Astronomi su pronašli do sada najbolji dokaz ogromnog, mladog okeana ispod ledene spoljašnjosti mini meseca koji liči na Saturnovu Zvezdu smrti.
Tim predvođen Francuskom analizirao je promene u Mimasovoj orbiti i rotaciji i izvestio u sredu da je skriveni okean 12 do 18 milja (20 do 30 kilometara) ispod smrznute kore verovatniji od izduženog kamenog jezgra. Naučnici su svoje nalaze zasnovali na posmatranjima NASA-ine letelice Kasini, koja je posmatrala Saturn i njegovih više od 140 meseci više od decenije pre nego što je 2017. zaronila kroz atmosferu planete sa prstenom i izgorela.
Prečnika jedva 250 milja (400 kilometara), mesecu sa velikim kraterima nedostaju pukotine i gejziri — tipični znaci podzemne aktivnosti — Saturnovog Encelada i Jupiterove Evrope.
„Mimas je verovatno bio najneverovatnije mesto za traženje globalnog okeana — i uopšte tečne vode“, rekao je koautor Valeri Lejni iz Pariske opservatorije u mejlu. „Tako da to izgleda kao potencijalni nastanjiv svet. Ali niko ne zna koliko je vremena potrebno da bi se život pojavio.“
Rezultati su objavljeni u časopisu Nature.
Veruje se da okean ispunjava polovinu Mimasovog volumena, kaže Lejni. Ipak, on predstavlja samo 1,2% do 1,4% Zemljinih okeana s obzirom na malu veličinu Meseca. Uprkos tome što je tako mali, Mimas se može pohvaliti drugim najvećim udarnim kraterom od bilo kog meseca u Sunčevom sistemu – zbog čega se poredi sa izmišljenom svemirskom stanicom Zvezda smrti u „Ratovima zvezda“.
„Ideja da relativno mali, ledeni meseci mogu da nose mlade okeane je inspirativna“, napisali su Matija Ćuk sa Instituta SETI i Alisa Rouz Roden iz Southvest Research Instituta u propratnom uvodniku. Oni nisu bili deo studije.
Veruje se da je star između 5 i 15 miliona godina, suviše mlad da bi obeležio površinu Meseca, ovaj podzemni okean bi imao ukupnu temperaturu oko tačke smrzavanja, kaže Lejni. Ali na morskom dnu, rekao je da bi temperatura vode mogla biti mnogo toplija.
Koautor Nik Kuper sa Univerziteta Kraljica Meri u Londonu rekao je da postojanje „izuzetno mladog“ okeana tečne vode čini Mimas glavnim kandidatom za proučavanje porekla života.
Otkrio ga je 1789. engleski astronom Vilijam Heršel, Mimas je dobio ime po divu u grčkoj mitologiji.