Sa neba izgledaju kao ogromni, kružni uzorci koje su napravili vanzemaljci – ali u stvari, to su vekovna tehnika koju su farmeri vratili u borbu protiv klimatske krize na andskim visoravni Puno.
Na granici Perua i Bolivije, Varu Varu — autohtona reč kečua koja znači greben — ponovo štiti useve krompira i kinoe kao što su to činili u regionu pre 2.000 godina.
„To je poljoprivredni sistem koji nam omogućava da se suočimo sa klimatskim promenama, koje su promenile godišnja doba. Veoma je koristan u vremenima suše i mraza“, rekao je farmer Cezar Kutipa (42) za AFP.
Puno leži na jezeru Titikaka na oko 3.812 metara iznad nivoa mora. Poljoprivrednici su napravili šest Varu Varu u blizini na poljima koja su podložna poplavama.
Brazde formiraju pravougaonu platformu, gde se vrši sadnja. Okruženi vodom, leje su dugačke i do 100 metara, široke između četiri i 10 metara i visoke jedan metar.
Voda oko biljaka stvara mikroklimu, apsorbujući sunčevu toplotu tokom dana i zračeći je nazad noću da bi sprečila mraz na temperaturama ispod nule.
„Varu Varu ne može da poplavi tokom kišne sezone jer imaju inteligentan sistem za odvodnjavanje koji stiže do reke. Imaju mnoge prednosti“, rekao je agronom Gaston Kispe za AFP.
Godine 2023, kada je Puno pretrpeo jedan od najvećih perioda suše u skoro šest decenija, Varu Varu je pomogao poljoprivrednicima da se izbore sa nedostatkom vode i izbegnu nestašicu hrane.
Ovo područje je dom uglavnom autohtonih poljoprivrednih zajednica, uglavnom Kečua u Peruu—i uz Ande—i Kečua i Ajmara u Boliviji.
„Ovde možemo mirno da živimo jer imamo svoj krompir, našu kinou i ječam. Možemo da budemo u miru i bez odlaska u grad“, rekla je 22-godišnja farmerka Valerija Nahua.
