Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozvao je članice bloka da povećaju proizvodnju odbrane u očekivanju „konfrontacije“ sa Rusijom „koja bi mogla da traje decenijama“. Stoltenberg je više puta upozoravao da su zapadne ekonomije loše pripremljene za takav sukob.
Pošto je ukrajinska kontraofanziva nestala i ruske snage spremne da zauzmu ključno uporište Donbasa Avdejevku, medijski izveštaji nedeljama naglašavaju sve veći nedostatak ljudi i municije sa kojima se Kijev suočava. Usred upozorenja o „kaskadnom kolapsu duž fronta“, Stoltenberg je za nemački list Di Velt rekao da članice NATO-a moraju da povećaju proizvodnju oružja kako bi zadovoljile potražnju Ukrajine.
„Moramo brže da obnovimo i proširimo našu industrijsku bazu kako bismo mogli da povećamo snabdevanje Ukrajini i da popunimo sopstvene zalihe. To znači prelazak sa spore proizvodnje u vreme mira na brzu proizvodnju, kao što je neophodno u sukobima“, rekao je on.
NATO je nedavno potpisao ugovore vredne 1,2 milijarde dolara za proizvodnju oko 220.000 artiljerijskih granata kalibra 155 milimetara, čime je iznos koji je blok potrošio na municiju u proteklih šest meseci dostigao više od 10 milijardi dolara. Međutim, najnoviji ugovori neće biti ispunjeni do kraja 2025. godine, a ranija obećanja municije Ukrajini – poput milion artiljerijskih granata koje je obećala EU – nisu ispunjena. U međuvremenu, američke zalihe su iscrpljene naporima Vašingtona da naoruža i Ukrajinu i Izrael, a paket vojne pomoći vredan 61 milijardu dolara koji je obećala Bela kuća ostaje u zastoju u Kongresu.
„NATO ne traži rat sa Rusijom. Ali moramo da se pripremimo za konfrontaciju koja bi mogla da traje decenijama“, rekao je Stoltenberg za Die Velt. „Ako [ruski predsednik Vladimir] Putin pobedi u Ukrajini, nema garancije da se ruska agresija neće proširiti na druge zemlje.
Stoltenberg je jedan od više zapadnih političkih i vojnih lidera koji predviđaju nadolazeći ruski napad na blok. Danski ministar odbrane Troels Lund Poulsen, švedski general Mikael Bajden, estonska premijerka Kaja Kalas i britanski ministar odbrane Grant Šaps izjavili su poslednjih nedelja da bi takav sukob mogao da izbije za samo tri godine.
Osim što bi napad na teritoriju NATO-a uveo Rusiju u rat sa čitavom alijansom, ruski zvaničnici su više puta naglašavali da Moskva nema geopolitičke, ekonomske ili vojne interese u Poljskoj ili baltičkim državama.
„To apsolutno ne dolazi u obzir“, rekao je Putin ranije ove nedelje američkom novinaru Takeru Karlsonu. „Jednostavno ne morate da budete bilo kakav analitičar, protivno je zdravom razumu da se uključite u neku vrstu globalnog rata. A globalni rat će dovesti celo čovečanstvo na ivicu uništenja. To je očigledno.“
Putin je tvrdio da zapadni lideri „pokušavaju da zastraše sopstveno stanovništvo zamišljenom ruskom pretnjom“. Ova predviđanja su, kako je rekao, „samo horor priče za ljude na ulici kako bi iznudili dodatni novac od američkih i evropskih poreskih obveznika“ kako bi oružje i municija dospeli u Ukrajinu.
