Ako se osećate kao da vas ljudi oko vas nikada nisu cenili, superiorni kolikulus razume. Nova studija sugeriše da ovaj mali region mozga igra mnogo značajniju ulogu u našoj viziji nego što se ranije mislilo.
A superiorni kolikulus je vredno obavljao svoju dužnost dugo, dugo vremena, sačuvan milionima godina evolucije. Iako je relativno velik kod riba i vodozemaca, to je mala oblast veličine graška u ljudskom mozgu.
Istraživači sa Holandskog instituta za neuronauku želeli su da iskopaju dublje u to kako životinje, uključujući ljude, mogu da odvoje predmete od svoje pozadine.
Ova sposobnost je oduvek bila misterija: poznato je da je vizuelni korteks uključen, ali kod nekih životinja ovaj deo mozga je nerazvijen ili ga uopšte nema.
Na osnovu prethodnog istraživanja, činilo se da je superiorni kolikulus takođe mogao biti uključen. Zajedno sa vizuelnim korteksom, on prima direktan senzorni unos iz očiju, tako da su istraživači postavili eksperimente na miševima, da bi dalje ispitali njegovu funkciju.
„U ovoj studiji smo isključili superiorni kolikulus koristeći optogenetiku da vidimo kakav će to efekat imati“, kaže neuronaučnik Alekander Heimel sa Holandskog instituta za neuronauku.
Kada je superiorni kolikulusni deo mozga bio onemogućen, miševi su bili manje sposobni da detektuju predmete oko sebe. To sugeriše da je, zajedno sa vizuelnim korteksom, ključan u tumačenju neposrednog okruženja.
Koristeći praćenje oka i snimanje električnih signala u mozgu, istraživači su takođe primetili povećanu aktivnost unutar superiornog kolikulusa kada su miševi detektovali predmete oko sebe. Ovo je primećeno i za jednostavne i za složenije vizuelne zadatke.
„Naša merenja su takođe pokazala da su informacije o vizuelnom zadatku prisutne u gornjem kolikulusu i da su ove informacije manje prisutne u trenutku kada miš napravi grešku“, kaže Hajmel.
Od uočavanja prijatelja na ulici do uočavanja predatora pre nego što se približe, sposobnost razlikovanja objekta od njegove pozadine je vitalni deo mehanizma vizuelne obrade u mozgu, a ovo je dragocen novi uvid u to kako on funkcioniše.
Ipak, dok su mozgovi miševa i ljudski mozgovi prilično slični u nekoliko ključnih aspekata – uključujući paralelni put koji je vizuelni korteks i superiorni kolikulus – sve ovo treba da se demonstrira i kod ljudi, pre nego što se donesu bilo kakvi zaključci.
Ono što znamo o ljudima je da superiorni kolikulus pomaže u usmeravanju našeg pogleda i da oštećenje vizuelnog korteksa ne znači nužno da naša sposobnost detekcije vizuelnih informacija potpuno nestaje.
„Naše istraživanje pokazuje da bi superiorni kolikulus mogao biti odgovoran za ovo i stoga možda radi više nego što smo mislili“, kaže Heimel.