Procenjuje se da oko 55 miliona ljudi živi sa demencijom, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije. Vaskularne bolesti čine oko 25% svih dijagnoza.
Kada su krvni sudovi oštećeni ili blokirani, to može lišiti vaš mozak vitalnog kiseonika i hranljivih materija, što može dovesti do stanja zvanog vaskularna demencija.
„Vaskularne promene u mozgu najčešće oštećuju aksone — ili kablove — koji povezuju različite delove mozga“, kaže dr Stiven Ingliš, neurolog klinike Mejo. „Stoga, signalima je potrebno duže da putuju, tako da naš mozak ne radi punom brzinom.
Dr Ingliš kaže da znaci vaskularne demencije uključuju probleme sa rasuđivanjem, planiranjem, rasuđivanjem, pamćenjem i drugim misaonim procesima. Faktori koji povećavaju rizik od srčanih bolesti i moždanog udara takođe povećavaju rizik od vaskularne demencije.
„Visoki krvni pritisak, visok holesterol, dijabetes, pušenje, gojaznost i apneja u snu — ovo su promenljivi faktori rizika koji, ako se ne leče, vremenom mogu izazvati habanje malih krvnih sudova u mozgu“, kaže dr Ingliš.
Ako ste u opasnosti ili pokazujete znake vaskularne demencije, obratite se neurologu.
„Potencijalno možemo da povećamo neke od ovih faktora rizika“, kaže dr Ingliš. „Lekovi i promene načina života mogu da smanje krvni pritisak i holesterol; možemo da lečimo apneju u snu pomoću određenih uređaja ili operacija; i možemo vam pomoći da prestanete da pušite. Ovo su neke stvari koje mogu smanjiti rizik od razvoja vaskularne demencije.“
