Fenomen maltretiranja, uznemiravanja i seksualnog zlostavljanja na radnim mestima širom Severne Amerike je široko rasprostranjen i štetan i za pojedince i za organizacije. U stvari, maltretiranje na poslu utiče na do 30% radnika tokom vremena.
Kao praktičari i istraživači koji proučavaju nasilje na radnom mestu, uključujući maltretiranje, uznemiravanje i seksualno zlostavljanje, mi definišemo maltretiranje na radnom mestu kao štetne akte maltretiranja među ljudima koji prevazilaze neljubaznost i prelaze granicu namernog nanošenja štete.
Ponašanje nasilja varira od verbalnog vređanja ili društvenog isključivanja nekoga do sabotiranja rada žrtve, nanošenja psihičkog terora i upuštanja u seksualno zlostavljanje ili fizičku agresiju. Manipulacija i provokacija takođe igraju ulogu u dinamici maltretiranja, a sajber maltretiranje se pojavilo kao novi oblik uznemiravanja na radnom mestu. Istraživanja sugerišu da uticaji maltretiranja na radnom mestu utiču na zdravlje i bezbednost zaposlenih i na radno mesto u celini.
U redu u prodavnici prehrambenih proizvoda, ako neko upadne u vaš prostor, odgurne vas u stranu ili preti fizičkom povredom, policija može intervenisati, što može dovesti do hapšenja. Međutim, na radnom mestu, incidenti koji uključuju maltretiranje, napad, seksualno zlostavljanje ili druge oblike nasilja obično se rešavaju kroz interne istrage. Naše istraživanje sugeriše da je tretiranje maltretiranja na radnom mestu pitanjem javnog zdravlja, a ne zakonom o zapošljavanju, neophodno da bi se zaštitili oni koji su ciljani.
Mete zlostavljanja na radnom mestu često imaju ozbiljne posledice, uključujući stres i sagorevanje, zajedno sa drugim dijagnostikovanim problemima mentalnog zdravlja i, u ekstremnim slučajevima, samoubistvom.
Maltretiranje može uticati na fizičko zdravlje, sa simptomima koji uključuju poremećaj spavanja, kardiovaskularne bolesti, bolove u telu, gubitak apetita i glavobolje. Mete često opisuju nemogućnost koncentracije; pošto provode vreme brinući o tome šta će im se sledeće desiti, učinak na poslu pati. Negativni uticaji se mogu preliti na lični život mete i uticati na njihove odnose sa porodicom i prijateljima.
Nije neobično da se ciljani radnici osećaju neprijatno kada istupe i govore o svojim iskustvima. Ali patnja u tišini može dovesti do još toksičnije klime na poslu koja može potkopati osećaj sigurnosti vaših žrtava, sa dugoročnim posledicama po njihovo blagostanje.
Nasilnici na radnom mestu često ciljaju na one koji poseduju kvalitete koje poslodavci visoko cene: samodovoljnost, opreznost i inovativnost. Oni koji su na meti obično su motivisani, imaju ljubaznu perspektivu i radije izbegavaju da se mešaju u kancelarijsku politiku ili da se bave konkurentskim ponašanjem. Oni preuzimaju odgovornost za svoj posao i obaveze.
Maltretiranje često uključuje neravnotežu moći, gde počinilac deluje da bi dobio moć i kontrolu nad metom.
Istraživači otkrivaju da nasilnici imaju nisko samopoštovanje, probleme sa upravljanjem besom, pa čak i poremećaje ličnosti. Nasilnici često ciljaju ljude na osnovu njihovog izgleda, ponašanja, rase, religije, obrazovanja, LGBTK+ identiteta ili zbog uočenih pretnji njihovoj karijeri.
Ne postoji čvrst i brz profil, ali muškarci imaju tendenciju da ispoljavaju više osobina povezanih sa maltretiranjem. Oni koji imaju tendenciju ka onome što psiholozi nazivaju crnim trijadama – makijavelizam, subklinička psihopatija i subklinički narcizam – često gravitiraju ka poslovima koji nude visok nivo slobode i hijerarhijske strukture.
Da li ste primetili pad svog emocionalnog ili fizičkog zdravlja? Da li je vaš radni učinak pogođen? Osećaj stalnog stresa, anksioznosti ili demoralisanja znaci su da nešto nije u redu.
Razmislite da li se osećate izdvojeno. Da li osećate da ste izolovani zbog toga kako vas drugi tretiraju?
Ako zaključite da vas maltretiraju, vaš prvi prioritet je da se zaštitite. Odbrana od maltretiranja na radnom mestu zahteva hrabrost, ali postoje koraci koje možete preduzeti da biste raspršili, distancirali i dokumentovali šta vam se dešava.
U trenutku kada se maltretiranje dešava, fokusirajte se na pokušaj da držite svoje emocije pod kontrolom i izbegavajte da reagujete. Na primer, pokušajte da postignete neku psihološku distancu u emocionalno nabijenoj situaciji — ljubazno se udaljite, nemojte se mešati, dajte sebi vremena da smirite svoje emocije. Zauzimanje prostora udaljavanjem može poremetiti trenutni intenzitet situacije. Pomaže vam da zadržite kontrolu, a ne da dozvolite nasilniku da vas natera da impulzivno odgovorite u trenutku, što vas može navesti da kažete ili uradite nešto zbog čega ćete požaliti.
Dajte sve od sebe da deeskalirate situaciju. Neki saveti kako da zaustavite spiralnu interakciju uključuju:
Ako se osećate ugroženo, mirno i ljubazno prekinite interakciju tako što ćete se ukloniti na način koji ne prete. Koliko god izazovno može biti, ključ je da ostanete pribrani i da poštujete.
Možda će biti od pomoći da se uključite u napredno planiranje sa prijateljem ili kolegom. Uvežbajte situaciju maltretiranja i vežbajte kako biste reagovali da biste se lakše osećali koristeći emocionalno distanciranje i deeskalaciju. Napredna praksa može vam pomoći da se nosite sa emocionalno nabijenim susretom.
Potražite podršku i sigurnost svojih vršnjaka. Oni mogu da razgovaraju o stvarima sa vama i postanu vaši saveznici ako se od njih zatraži da opišu ili čak svedoče o incidentu maltretiranja kojem su bili svedoci.
Težite stavu snage i poverenja u sebe. Nasilnici na radnom mestu često odlučuju da napadnu ljude za koje smatraju da su laka meta. Predstavite snažan front, verujte u sebe i imajte poverenja u svoj rad—ovi atributi mogu smanjiti verovatnoću da budete ciljani.
Dokumentujte svoja iskustva kada primetite da postoji problem. Budite objektivni: zabeležite vreme i datum, šta se dogodilo, ko je bio prisutan, šta je rečeno i kako ste se osećali. Vođenje evidencije pomaže da se kvantifikuje šta se dešava. Vaša organizacija treba da ima politike i procedure koje će vam pružiti podršku ako verujete da vas maltretiraju na poslu.
Ipak, upozorenje: Imajte na umu da su odeljenja za ljudske resurse često neopremljena za rešavanje ovih problema, a žalbe mogu biti pogrešno obrađene, nepropisno odbačene ili jednostavno ignorisane. Ponekad, ako ste u mogućnosti, bolje je potražiti novi posao.
Kako bi se efikasno uhvatili u koštac sa problemom maltretiranja i uznemiravanja na radnom mestu, važno je i za zaposlene i za organizacije da priznaju i aktivno se bave ovim problemima. Uspostavljanjem politike protiv maltretiranja i negovanjem otvorenih linija komunikacije, radna mesta mogu stvoriti sigurnije prostore koji poboljšavaju dobrobit i produktivnost svojih zaposlenih.
