Mnogi smatraju da je stres samo loša pojava, ali stvari nisu tako jednostavne jer je stres prirodna, ali i veoma važna telesna reakcija.
U situaciji za koju smatramo da je preteća, naše telo se stavlja u stanje pripravnosti.
„Reakcija na to se pokreće u našem mozgu“, objašnjava dr Ralf Suhr, predsednik berlinske Fondacije za zdravstvenu pismenost, neprofitne organizacije čiji je cilj da omogući ljudima da donose informativne zdravstvene odluke.
Signalni molekuli koji se nazivaju hormoni stresa , kao što su noradrenalin, adrenalin i kortizol, oslobađaju se u krvotok. Energetske rezerve se puštaju u rad, a organizam postaje budniji i sposobniji da reaguje brže.
Takvo stanje, u kom organizam bira da se bori, beži ili parališe, bilo je od vitalnog značaja za naše praistorijske pretke kada su se, na primer, iznenada suočavali sa zverima.
U modernim vremenima, to su drugi, svakodnevni stresori, poput porodičnih ili finansijskih problema, zahtevnog šefa, nedostatka vremena ili senzornog preopterećenja u brzom, digitalno povezanom svetu.
Ovi pokretači izazivaju hronični stres i ostavljaju telu nedovoljnu priliku da se vrati u normalno, opušteno stanje, čime se stimulišu biohemijski procesi koji mogu dovesti do bolesti.
„Međutim, studije nisu nedvosmisleno pokazale direktnu vezu između stresa i specifičnih bolesti“, kaže dr Suhr.
Međutim, različite bolesti su u korelaciji sa hroničnim stresom, jer potencijalno opterećuje naš imuni sistem i samim tim nas čini podložnijim infekcijama.
Pored toga, ljudi pod stresom često usvajaju nezdrave navike poput pušenja, nedovoljno spavanja ili halapljivog jedenja nezdrave hrane.
Gastrointestinalni trakt
Stres može dovesti do probavne smetnje, čak i od hrane koju inače dobro podnosimo, a „to čini mnoge ljude sklonim dijareji“, otkriva psihijatar i naučnik koji se bavi stresom dr Mazda Adli, šef Odeljenja za istraživanje afektivnih poremećaja u Univerzitetskoj bolnici Šarite.
Hronični stres takođe može učiniti creva sporim, smanjiti apetit, dovesti do gorušice ili još gore, sindroma iritabilnog creva, kaže Adli.
Kardiovaskularni sistem
Akutni stres povećava broj otkucaja srca i krvni pritisak, a hronični stres može dovesti do zdravstvenih stanja kao što je hronično visok krvni pritisak.
„Moguće su i srčane aritmije“, upozorava Adli.
Hronični stres je faktor rizika i kod srčanog i moždanog udara, a rizik se povećava zbog nezdravih navika za kojima posežemo, kao što je pušenje.
Mišićno-skeletni sistem
Stres može da dovede do napetosti mišića. Mišići vrata mogu postati zategnuti do te mere da otežavaju pomeranje vrata i glave, a može se javiti i bol u leđima.
Sve ovo potencijalno dovodi do neravnomerne raspodele težine u mišićno-skeletnom sistemu sa bolnim posledicama kao što su lumbago ili hernija intervertebralnog diska.
Metabolizam
Smatra se da je stres mogući uzrok metaboličkih poremećaja kao što su dijabetes tipa 2 i visok holesterol.
„Pošto se oseća ugroženo, telo pod stresom stavlja u rad više zaliha energije, i šećera i masti“, objašnjava Adli i dodaje da „istovremeno, hormoni stresa podstiču insulinsku rezistenciju, povećavajući nivo šećera u krvi“.
Hormon stresa kortizol dovodi do toga da telo stalno dopunjuje svoje zalihe šećera i masti, što može dovesti do toga da bude dostupno više energije nego što je potrebno.
Dodatni šećer i masnoće mogu doprineti nagomilavanju štetnog sala na stomaku, ograničavanju protoka krvi, naprezanju krvnih sudova i pokretanju metaboličkih poremećaja.
Mentalno zdravlje
„Mozak, a samim tim i psiha, veoma je osetljiv na hronični stres“, kaže Adli.
Stalno stanje budnosti dovodi do mentalnih bolesti, a „najpoznatija mentalna komplikacija stresa je depresija“, upozorava Adli.
Pored toga, povećano oslobađanje kortizola u krvotok može negativno uticati na koncentraciju, a stalni stres može izazvati probleme sa pamćenjem. Pošto je stres obično praćen anksioznošću, on takođe može izazvati anksioznost i napade panike na duži rok.
Dakle, ako mislite da ste pod hroničnim stresom, trebalo bi da promenite nešto. Dobar početak je da pravite redovne pauze za odmor tokom dana. To bi trebalo da uključuje kratke vežbe svesnosti, kao što je fokusiranje na dah. Redovno vežbanje takođe pomaže.
Da biste se trajno rešili stresa, važno je promeniti obrasce ponašanja i razmišljanja koji do njega dovode, a perfekcionizam je jedan od njih. Negovanje prijateljstava i bavljenje hobijima su korisni.
„Svi ovi napori ne samo da pogoduju mentalnoj relaksaciji i pozitivnim emocijama, već i direktno stišavaju zvuke stalnih bioloških alarma našeg tela“, zaključuje Adli.
