Lekovi koji se koriste za lečenje erektilne disfunkcije takođe mogu biti povezani sa smanjenim rizikom od Alchajmerove bolesti, prema studiji objavljenoj u časopisu Neurologija. Studija ne dokazuje da lekovi za erektilnu disfunkciju smanjuju rizik od Alchajmerove bolesti. Prikazuje samo asocijaciju.
Lekovi za erektilnu disfunkciju, koji rade tako što šire krvne sudove kako bi omogućili protok krvi kroz njih, prvo su razvijeni za lečenje visokog krvnog pritiska. Nova studija sugeriše da lekovi mogu biti povezani sa smanjenim rizikom od Alchajmerove bolesti.
„Iako napredujemo sa novim tretmanima za Alchajmerovu bolest koji rade na čišćenju amiloidnih plakova u mozgu kod ljudi sa ranim stadijumima bolesti, očajnički su nam potrebni tretmani koji mogu sprečiti ili odložiti razvoj Alchajmerove bolesti“, kaže studija. autorka Rut Brauer, dr, sa Univerzitetskog koledža u Londonu u Ujedinjenom Kraljevstvu. „Ovi rezultati su ohrabrujući i opravdavaju dalje istraživanje.“
U studiji je učestvovalo 269.725 muških učesnika prosečne starosti od 59 godina kojima je tek dijagnostikovana erektilna disfunkcija. Učesnici nisu imali problema sa pamćenjem ili razmišljanjem na početku studije. Zatim su praćeni u proseku pet godina. Studija je uporedila 55% učesnika koji su imali recepte za lekove za erektilnu disfunkciju sa 45% koji nisu imali recept.
Tokom studije, 1.119 ljudi je razvilo Alchajmerovu bolest.
Među učesnicima koji su uzimali lekove za erektilnu disfunkciju, 749 je razvilo Alchajmerovu bolest, što odgovara stopi od 8,1 slučaja na 10.000 čoveko-godina. Osoba-godina predstavljaju i broj ljudi u studiji i količinu vremena koje svaka osoba provede u studiji. Među onima koji nisu uzimali lekove, 370 je razvilo Alchajmerovu bolest, što odgovara stopi od 9,7 slučajeva na 10.000 čoveko-godina.
Kada su istraživači prilagodili druge faktore koji bi mogli da utiču na stopu Alchajmerove bolesti, kao što su starost, pušački status i konzumacija alkohola, otkrili su da ljudi koji su uzimali lekove za erektilnu disfunkciju imaju 18% manje šanse da razviju Alchajmerovu bolest od ljudi koji nisu uzimali lekove. .
Asocijacija je bila najjača kod onih kojima je izdato najviše recepata tokom perioda istraživanja.
„Potrebno je više istraživanja da bi se potvrdili ovi nalazi, saznali više o potencijalnim prednostima i mehanizmima ovih lekova i ispitala optimalna doza“, rekao je Brauer. „Nasumično, kontrolisano ispitivanje sa muškim i ženskim učesnicima je opravdano kako bi se utvrdilo da li će se ovi nalazi primeniti i na žene.
Studija je zasnovana na zapisima o receptima. Ograničenje studije je to što istraživači nisu imali informacije o tome da li su učesnici zaista ispunili recepte i koristili lekove.
