Hronični stres ima dalekosežne posledice po naše telo. Na primer, mnoge psihijatrijske bolesti povezane sa stresom, kao što je depresija, povezane su sa promenama u imunološkom sistemu. Međutim, osnovni mehanizmi kako ove promene utiču na mozak ostaju uglavnom nepoznati.
Međunarodni istraživački tim na čelu sa Univerzitetom u Cirihu (UZH), Univerzitetskom bolnicom za psihijatriju u Cirihu (PUK) i Medicinskom školom Icahn na planini Sinai, Njujork, sada je otkrio novi mehanizam. Njihova studija objavljena je u časopisu Priroda.
„Uspeli smo da pokažemo da stres povećava količinu matriks metaloproteinaze-8 (MMP-8), enzima u krvi miševa. Iste promene su pronađene i kod pacijenata sa depresijom“, kaže autor Flurin Katomas. MMP-8 putuje iz krvi u mozak, gde menja funkcionisanje određenih neurona. Kod obolelih miševa to dovodi do promena u ponašanju: oni se povlače i izbegavaju društveni kontakt.
Prema Cathomasu, nalazi su novi u dva aspekta: „Prvo, oni ukazuju na novi ‘mehanizam telo-um’, koji bi mogao biti relevantan ne samo za mentalne bolesti povezane sa stresom, već i za druge bolesti koje utiču i na imunološki i na nervni sistem. sistema“. Drugo, kaže psihijatar, identifikacija specifičnog proteina MMP-8 mogla bi biti potencijalna polazna tačka za razvoj novih tretmana za depresiju.
Istraživači su mogli da koriste životinjske modele da pokažu da stres povećava migraciju specifične vrste belih krvnih zrnaca zvanih monociti u vaskularni sistem mozga, posebno u regione centra za nagrađivanje. Ovi monociti proizvode MMP-8. MMP-8 je uključen u restrukturiranje i regulaciju mrežastog okvira koji okružuje neurone u mozgu – koji se naziva ekstracelularni matriks.
„Ako MMP-8 prodre u moždano tkivo iz krvi, menja strukturu matriksa i na taj način remeti funkcionisanje neurona. Miševi koji su pogođeni ovim procesom pokazuju promene u ponašanju koje su slične onima koje se vide kod ljudi sa depresijom“, kaže Katomas.
Da bi dokazali da je MMP-8 zaista odgovoran za promene u ponašanju, istraživači su uklonili gen MMP-8 sa nekih miševa. U poređenju sa kontrolnim miševima, ove životinje nisu pokazale negativne promene ponašanja povezane sa stresom.
„Analize krvi pacijenata sa depresijom pokazuju da su nalazi sa mišjih modela relevantni i za ljude: i monociti i MMP-8 su povećani u krvi ljudi sa depresijom u poređenju sa zdravim učesnicima.
Potrebno je još mnogo studija pre nego što rezultati budu primenjeni u kliničku praksu. Ipak, kaže Katomas, „Naš rad još jednom pokazuje važnost interakcije između imunog sistema i mozga u razvoju psihijatrijskih poremećaja. Ovi uvidi se već danas uključuju u psihijatrijsko lečenje.“
Na PUK-ovom specijalnom odeljenju za integrativnu negu koju vodi Cathomas, kliničari primenjuju holistički pristup uma i tela zasnovan na najnovijim naučnim otkrićima kada leče svoje pacijente.
Istraživački tim sada planira kliničke studije kako bi istražio u kojoj meri se na imunološki sistem može uticati stimulisanjem određenih oblasti mozga. Takođe će razmotriti da li bilo kakve promene u ćelijama imunog sistema depresivnih pacijenata utiču na njihovo ponašanje.
