Nova šefica Svetske meteorološke organizacije rekla je da joj se čini da se stopa klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom ubrzava i da je zagrevanje izazvalo još izbijanja hladnoće na Arktiku u Severnoj Americi i Evropi, što se odnosi na dva pitanja koja razdvajaju naučnike o klimi.
U svom prvom sedećem intervjuu otkako je prošlog meseca preuzela dužnost, generalni sekretar SMO Selest Saulo rekla je za Asošijeted pres da, iako je njena agencija rekla da je prošle godine bila 1,48 stepeni Celzijusa (2,66 Farenhajta) iznad predindustrijskog nivoa, svet mora da „održi nastavlja sa svojom ambicijom da pokuša da ne dostigne 1,5″ stepeni Celzijusa (2,7 stepeni Farenhajta) na dugoročnijoj osnovi, a ne samo godinu dana. „Imamo trend koji je zaista zabrinjavajući. Trend je vrlo jasan.“
Saulo je rekla da svet treba da reaguje brzo, ali je rekla da postoje moćne ekonomske sile koje sprečavaju da se to dogodi.
Spori napori za suzbijanje klimatskih promena „ne odnose se na diplomatiju, mislim da se radi o moći i ekonomiji“, rekao je Saulo u pauzi na sastanku Američkog meteorološkog društva u Baltimoru. „Zaostajemo za našim ciljevima zbog naših interesa — ekonomskih interesa — koji su daleko iznad onoga što ističu naš zdrav razum, naše diplomate i naši naučnici.
Prošle godine bivši NASA-in vrhunski naučnik za klimu Džejms Hansen i drugi objavili su studiju u kojoj se kaže da klima ne samo da postaje toplija, već se i stopa promena ubrzava. Druga studija je otkrila da sadržaj toplote okeana, gde je uskladišten veći deo Zemljine zarobljene energije, raste brže nego ranije. Drugi naučnici se nisu složili, rekavši da se zagrevanje, izazvano El Ninjom, i dalje dešava predviđenom brzinom.
Saulo je rekla da vidi ubrzanje o kojem Hansen govori, posebno na osnovu istraživanja nekih naučnih timova SMO. Rekla je da joj smeta to što ne zna šta to znači za budućnost.
„Mi nismo tamo u smislu našeg naučnog razumevanja implikacija ovog ubrzanja. Ne razumemo u potpunosti kako će se ono razvijati“, rekao je Saulo.
Saulo, koji je bio šef argentinskog meteorološkog ureda, rekao je da je najviše brine ono što se dešava na oba pola dok se mora zagrijava, led se topi, a društvo dodaje još gasova koji zadržavaju toplotu.
U drugoj oblasti žestoke debate među naučnicima, Saulo je rekla da vidi vezu između pojačanog zagrevanja na Arktiku i iznenadnijih, ali dubokih izbijanja hladnoće u Severnoj Americi i Evropi, koje se često nazivaju polarni vrtlog koji beži iz svojih normalnih severnih granica. Ono što se dešava je da razlika između zimskih temperatura na Arktiku i srednjih geografskih širina nije tako velika kao što je bila, što češće izaziva promene u mlaznoj struji, rekla je ona.
„Postoji velika zabrinutost, posebno na severnoj hemisferi, jer je izloženo kontinentalno područje i toliko ljudi tamo živi“, rekao je Saulo.
Ali ono što je zaista važnije, rekla je, su pogoršanje toplotnih talasa.
„Toplotni talasi su najsmrtonosniji od ekstremnih događaja“, rekao je Saulo, dodajući da se broj smrtnih slučajeva obično potcenjuje. Osim toga, toplotni talasi imaju i druge sporedne uticaje na zdravlje, požare i kvalitet vazduha, rekla je ona.
Ona je rekla da je nedostatak adekvatnog sistema za praćenje i upozoravanje na poplave, oluje, toplotne talase i suše, posebno na globalnom jugu, još jedan veliki problem.
„Pedeset odsto naše populacije trenutno nema uspostavljene sisteme ranog upozorenja“, rekao je Saulo. „Moramo da ih zaštitimo.
Saulo je prva žena generalni sekretar SMO, prva iz Amerike i tek druga sa globalnog juga. To je važno, rekla je, jer „nosim svoju kulturu, svoje vrednosti i dolazim sa globalnog juga, mislim da imamo mnogo stvari, mnogo ideja koje treba da primenimo. I verujem da je ovo prilika da donesemo te nove ideje. Nije bolje , ne gori, ali drugačiji.“
Sa nečim što se čini kao ubrzano zagrevanje, više toplotnih talasa i drugih ekstrema kao što su poplave, suše i oluje, biti zadužen za globalnu klimu i vremensku agenciju može zastrašujuće, rekao je Saulo.
Na neki način sam prezadovoljan, ali mislim da možemo nešto da uradimo“, rekao je Saulo. „To je mešavina preopterećenosti, ali i optimizma da postoji nešto što možemo da uradimo i ja sa svoje pozicije mogu da pomognem našem društvu da se bolje pripremi za klimatske promene.“
