Na početku svoje karijere, lekar i naučnik Džons Hopkins Eileen Sculli počela je da istražuje načine na koje se virusne infekcije kao što su HIV, SARS-CoV-2 i tuberkuloza različito manifestuju kod pojedinaca. Jedno posebno interesovanje: Razlike između bioloških muškaraca i žena u tome kako se HIV dobija i kako napreduje.
„Kada je HIV prvi put identifikovan 1980-ih, identifikovano je samo nekoliko žena koje su dobile virus“, kaže Skali, vanredni profesor na Odseku za infektivne bolesti. „Svo rano razumevanje bolesti i rano testiranje onoga što bismo mogli da uradimo, urađeno je skoro u potpunosti kod muškaraca.
„Međutim, od više od 39 miliona ljudi u svetu koji trenutno žive sa HIV-om, 51% su žene ili devojčice.
Ona kaže da su studije pokazale da na sticanje HIV-a utiču anatomske razlike zasnovane na polu, mikrobiom sluzokože i zdravstveno ponašanje zasnovano na polu, a na njega takođe mogu uticati različiti polno odgovori na preventivne vakcine u razvoju.
I ona je postala jedan od najjačih zagovornika nacije za uključivanje seksa kao biološke varijable u pretklinička i klinička ispitivanja koja ispituju sticanje, napredovanje i lečenje zaraznih bolesti.
„Moramo osigurati da se rezultati stratificirani po polu jasno izvještavaju, koristeći muške i ženske životinje u model sistemima“, napisala je u Nature Microbiologi 2022. „Moramo da prijavimo i pol ćelija koje se koriste za in vitro studije. I moramo pronađu načine da etički angažuju više cisrodnih i transrodnih žena u klinička ispitivanja.“
Praktikujući u Hopkinsu od 2016. godine, Skali leči pacijente koji imaju HIV u specijalnoj ordinaciji Džona G. Bartleta, dok njena osnovna naučna laboratorija sprovodi interventna ispitivanja kako bi svojim pacijentima približila svoja istraživanja „od klupe do kreveta“. Ona je takođe član Komisije za antiretrovirusne smernice američkog Ministarstva zdravlja i ljudskih usluga za procenu izbora lečenja za HIV.
Neke od njenih studija istražuju kako imuni sistem muškaraca i žena funkcioniše drugačije.
Iako je zaštita od patogena kritična karakteristika imunološkog odgovora, ženke su takođe evoluirale da tolerišu genetski različit fetus i prenose zaštitni imunitet kroz dojenje. Skali kaže da ovo naglašava kako biološki seks može oblikovati imuni sistem.
„Imajući to na umu, logično je da ne bismo imali potpuno iste programe za to kako reagujemo na patogene, iako je naš opšti cilj preživljavanja infekcije isti“, kaže ona.
U HIV-u postoji više primera kako muškarci i žene imaju različite odgovore. Žene imaju manje virusno opterećenje kod nelečenih bolesti, ali napreduju do imunodeficijencije i AIDS-a sličnom brzinom. Žene su takođe verovatnije među retkim osobama koje mogu da kontrolišu HIV čak i bez lečenja. Razlozi za ove razlike nisu shvaćeni, ali mogu pružiti važne naznake o tome kako prekinuti progresiju HIV bolesti.
