Kod deteta koje se zbog velikog kašlja nalazi na intenzivnoj nezi Instituta za majku i dete ima blagog pomaka. Beba je počela samostalno da diše i za sada pokazuje znake koji nas ohrabruju, rekla je za RTS dr Snežana Ristić. Stručnjaci poručuju da je ključ u vakcinaciji i da je nedovoljan obuhvat doveo do aktuelne situacije koja je alarmantna.
U Institutu za majku i dete leči se četvoro dece sa dijagnozom velikog kašlja. Dr Snežana Ristić je rekla za RTS da su deca uglavnom dobro, osim jednog deteta za koje se zna da je na intenzivnoj nezi, ali da može da se kaže da ima blagog pomaka.
„Beba je počela samostalno da diše i za sada pokazuje znake koji nas ohrabruju. Ne zamara se. Čini mi se da će moći uskoro da se odvoji od aparata za veštačko disanje“, rekla je dr Ristić.
Za nekoliko meseci četiri bebe su umrle zbog velikog kašlja. Dr Snežana Rsovac sa Dečje klinike u Tiršovoj rekla je u emisiji Oko da se toj ustanovi svake nedelje javi bar po dvoje dece obolele od velikog kašlja.
„Ali, nismo imali decu koja su zahtevala da se primene intenzivne mere lečenja ili mehanička ventilacija zbog akutnog respiratornog distres sindroma“, navela je dr Rsovac.
Dodala je da su krajem prošle godine imali oblike neinvanzivne ventilacije i oksiterapije (terapije kiseonikom) i da nijedno dete nije bilo intubirano.
Dr Rsovac je navela i da je najviše bilo dece do 12. meseca života, kao i da ne pamti ovakvu seriju i podseća da je još u avgustu, kada su tri bebe za deset dana hospitalizovane zbog velikog kašlja, rekla da će situacija biti alarmantna.
Direktorka Instituta „Batut“ prof. dr Verica Jovanović rekla je da je zadatak celokupnog društva i svih u zdravstvenom sistemu da se prenese značajna poruka da zaštita od velikog kašlja potiče od vakcinacije.
„Ako pogledamo podatke kojima raspolažemo, prvom dozom ili primarnom vakcinacijom, koja podrazumeva vakcinisanje deteta u drugom, četvrtom i šestom mesecu života, dakle sa tri doze, na teritoriji naše zemlje taj obuhvat je manji od 95 posto, a taj procenat je potreban da bismo obezbedili kolektivnu zaštitu. Dakle, iznosi 91,9 posto“, navela je profesorka Jovanović.
Kada je reč o prvoj revakcinaciji koja je u drugoj godini života, profesorka je objasnila da taj procenat iznosi 80,6 odsto i da donosi rizik pošto deca nisu zaštićena, a mogla bi da budu.
„Upravo su to prozori u kojima bakterije u ovom slučaju traže slobodno mesto i napada sve one koji nisu mogli iz opravdanih razloga da budu vakcinisani, a istovremeno dovodi do razvoja upravo situacije koja je nastala“, navela je Verica Jovanović.
Dodala je da se uoči odlaska u školu obavlja druga revakcinacija i da je njen obuhvat 91,3 odsto.
„Naš zadatak je da povećamo obuhvat ovom vakcinacijom, dakle da zaštitimo decu od velikog kašlja“, rekla je direktorka Instituta „Batut“.
Direktor kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji Fabio Skano rekao je da je situacija u Evropi zabrinjavajuća i da je veliki kašalj endemski u regionu Evrope i da se obično na četiri do pet godina beleži izbijanje bolesti.
Naglasio je da se povećanje obolelih od velikog kašlja beleži u Španiji, Norveškoj, Švedskoj, Češkoj i Hrvatskoj, koja je prošle godine imala više od 2.000 slučajeva, ali i Danskoj u kojoj je registrovano više od 3.000 slučajeva.
Skano je naveo da su razlozi za to niži procenat vakcinacije u tim zemljama, ali i to što sada svi govore o velikom kašlju i što više ljudi može da se testira.
„Naglasio bih važnost vakcinacije da se to spreči“, poručio je Skano.
