Australijski istraživači su razradili kako da poprave defekt koji uzrokuje lupus, i nadaju se da će njihovo prvo otkriće u svetu ponuditi efikasan dugotrajan tretman.
Objavljena u Nature Communications, studija koju je vodio Univerzitet Monash pronašla je način da se reprogramiraju defektne ćelije pacijenata sa lupusom zaštitnim molekulima zdravih ljudi.
Koristeći ljudske ćelije, novi tretman obnavlja zaštitnu stranu imunog sistema koja sprečava autoimunost, a to je kada imuni sistem napada sopstvene ćelije. Nalazi se odnose na autoimunu bolest lupus, iscrpljujuću bolest bez izlečenja i ograničenih tretmana.
Ali istraživači se nadaju da se ova nova metoda, razvijena u epruvetama i dokazana u pretkliničkim modelima, može razviti i za druge autoimune bolesti kao što su dijabetes, reumatoidni artritis i multipla skleroza.
Svi ljudi imaju proteine koje imuni sistem može da napadne, ali to se ne dešava kod zdravih ljudi zbog posebnih ćelija koje se nazivaju „regulatorne T ćelije“ ili „T-regovi“ koje štite od autoimunih bolesti. Oni nedostaju kod ljudi koji razviju lupus i druga autoimuna stanja.
Ko-stariji autor vanredni profesor Joshua Ooi, koji je na čelu Grupe za regulatorne T ćelijske terapije Univerziteta Monash sa sedištem u Monash Health-u, rekao je da je terapeutski efekat postignut identifikovanjem specifičnih zaštitnih molekula kod zdravih ljudi i reprogramiranjem neefikasnih T-regova pacijenata sa lupusom kako bi se povratila njihova sposobnost da isključiti neželjene imunološke reakcije.
„Pokazali smo efikasnost ovog pristupa koristeći ćelije pacijenata sa ljudskim lupusom, kako u epruveti, tako iu eksperimentalnom modelu upale bubrega lupusa“, rekao je vanredni profesor Ooi.
„Uspeli smo u potpunosti da zaustavimo razvoj lupusne bolesti bubrega, bez upotrebe uobičajenih nespecifičnih i štetnih imunosupresivnih lekova. To je kao vraćanje abnormalnog imunog sistema u zdravo stanje—nešto kao velika nadogradnja softvera To što koristi pacijentove sopstvene ćelije je veoma poseban deo ovoga.“
Otprilike jedan od 1.000 Australijanaca ima lupus, a stope su veće u zajednicama Prvih nacija. Devet od 10 ljudi sa lupusom su žene i većina ga razvija u dobi od 15 do 45 godina.
Ko-stariji autor, profesor Eric Morand, koji je dekan podfakulteta za kliničku i molekularnu medicinu Univerziteta Monash i koji je osnovao kliniku Monash Lupus, opisao je efikasnost tretmana kao „duboku“ i „promenu igre“.
Pacijenti u studiji se zbrinjavaju u Monash Health-u, gde je profesor Morand direktor reumatologije. Rekao je da istraživački tim sada osmišljava klinička ispitivanja koja bi trebalo da počnu 2026. kako bi istražili da li je ova metoda dugotrajan lek za ljude sa lupusom.
„Sposobnost ciljanja, konkretno, na imunološki defekt koji izaziva bolest, bez potrebe da se potisne ceo imuni sistem, menja igru“, rekao je on. „Čak i ako su efekti samo srednjeročni, uvereni smo da se tretman može lako ponoviti po potrebi.“
