Grad u kome živite mogao bi da vas, vašu porodicu i vaše prijatelje čini nesvesnijim rasističkim. Ili bi vas vaš grad mogao učiniti manje rasističkim. Zavisi od toga koliko je vaš grad naseljen, raznovrstan i odvojen, prema novoj studiji koja objedinjuje matematiku gradova sa psihologijom kako pojedinci razvijaju nesvesne rasne predrasude.
Studija, objavljena u najnovijem izdanju časopisa Nature Communications, predstavlja podatke i matematički model izloženosti i prilagođavanja na društvenim mrežama koji mogu pomoći da se objasni zašto u nekim gradovima postoji više nesvesnih ili implicitnih rasnih pristrasnosti nego u drugim. Autori se nadaju da lokalne zajednice i vlade mogu iskoristiti nalaze da pomognu u stvaranju pravednijih i pravednijih gradova.
„Ono što mislim da je najinteresantnije je implikacija da postoji deo sistemskog rasizma koji ima veze sa načinom na koji ljudi uče i načinom na koji su gradovi organizovani“, kaže psiholog Endrju Stier, postdoktorski saradnik SFI Complekiti i glavni autor studije.
Gradovi stvaraju guste mreže društvene interakcije među ljudima. Zbog interakcije sa mnogo različitih ljudi, potrebno je da se stalno prilagođavamo novim situacijama i učimo, objašnjava spoljni profesor SFI Luis Bettencourt (Univerzitet u Čikagu), ko-vođa SFI-jevog projekta Gradovi, skaliranje i održivost i koautor studija.
Da bi video kako rasne predrasude proizlaze iz načina na koji su gradovi u SAD organizovani, Stier se okrenuo ogromnoj bazi podataka Implicitnog testa asocijacije (IAT). U popularnom onlajn testu, učesnicima volonterima se daje uparivanje belih ili crnih lica sa pozitivnim ili negativnim rečima i od njih se traži da kategorišu jedno lice ili reč. Ako su brži da kategorišu stvari kada su upareni belo/dobro, oni imaju pristrasnost belo dobro, a ako su brži da kategorišu stvari kada su crni/dobri upareni, oni imaju pristrasnost belo dobro.
„Ljudi mogu osećati da nemaju predrasude, ali mogu nesvesno da preferiraju jednu ili drugu grupu, a to otkrivaju ovi testovi“, kaže Stier.
Istraživači su uzeli prosečne rezultate IAT pristrasnosti od približno 2,7 miliona pojedinaca u različitim geografskim oblastima i povezali ih sa rasnim demografskim podacima i podacima o stanovništvu iz američkog popisa stanovništva kako bi izgradili model koji objašnjava kako pojedinci uče pristrasnosti putem svojih društvenih mreža. Otkrili su da kada su ove mreže veće, raznovrsnije i manje segregirane u gradovima, implicitne rasne pristrasnosti se smanjuju.
Rezultati sugerišu da postoje strukturalni razlozi zašto gradovi pomažu ili odvraćaju ljude od toga da postanu manje rasno pristrasni. Možda je najizraženiji razlog segregacija različitih rasnih grupa u različite četvrti. S tim u vezi je nedostatak kosmopolitnijih javnih prostora u kojima različiti ljudi mogu da dožive pozitivne interakcije jedni sa drugima.
U gradovima u kojima ljudi ne mogu da se susreću i komuniciraju sa ljudima i institucijama koje koriste druge grupe, rasne predrasude stvaraju velike prepreke za jednakost. Ove prepreke su povezane sa disparitetima u suštinski svim aspektima života, uključujući medicinsku negu, obrazovanje, zapošljavanje, policiju, ishode mentalnog zdravlja i fizičko zdravlje, objašnjavaju autori.
