Evropska komisija će preporučiti da zemlje EU smanje neto emisije gasova staklene bašte za 90 odsto do 2040. godine – cilj koji će testirati politički apetit za nastavak ambiciozne borbe Evrope protiv klimatskih promena uoči izbora za Evropski parlament, prenosi Rojters.
Nacrt preporuka Evropske komisije, koji je agencija videla, ukazuje da će EU odobriti smanjenje neto emisija gasova staklene bašte od 90 odsto u odnosu na nivoe iz 1990. godine.
Cilj do 2040. ima za cilj da zadrži zemlje Evropske unije na putu između postojećeg klimatskog cilja EU do 2030. i dugoročnog cilja nulte emisije do 2050. godine, kao i da okonča trenutni doprinos Evrope klimatskim promjenama.
Razvijen usred protesta farmera širom Evrope i političkog pritiska na neke od „zelenih“ zakona EU, plan EU ima za cilj da se fokusira na očuvanje državne podrške i evropske industrije.
„Da bi se evropski zeleni dogovor produžio na deceniju do 2040. godine, biće potrebno posvetiti dodatnu pažnju stvaranju povoljnih uslova za preduzeća i građane kako bi mogli da savladaju tranziciju“, kaže se u nacrtu plana EU.
„Klimatske akcije moraju biti inkluzivne“, kaže se.
Predlog od utorka otvoriće političku debatu o tom cilju, ali će konačni zakonski predlog zavisiti od nove Evropske komisije formirane nakon izbora za Evropski parlament u junu.
Evropska klimatska agenda ulazi u tešku političku fazu jer počinje da se dotiče osetljivih sektora kao što je poljoprivreda, a tradicionalne industrije se suočavaju sa oštrom konkurencijom zelenih tehnologija iz Kine.
Nacrt poziva da poljoprivreda smanji emisije koje nisu CO₂ za 30 odsto do 2040. godine u poređenju sa nivoima iz 2015. godine, ali zvaničnici EU su u ponedeljak rekli da bi cilj za politički opterećeni sektor mogao biti ukinut u konačnom dokumentu.
Cilj do 2040. će transformisati energetski bilans Evrope: energija uglja će se postepeno ukidati, a ukupna upotreba fosilnih goriva će biti smanjena za 80%, zamenjena obnovljivim izvorima energije i nuklearnom energijom.
Nacrt takođe navodi cenu neuspeha da se uhvati u koštac sa klimatskim promenama u vidu razornijih ekstremnih vremenskih događaja, za koje se kaže da bi mogli da dovedu do dodatnih troškova od 2,4 triliona evra do 2050. ako globalno zagrevanje ne bude ograničeno na 1,5 stepeni Celzijusa. predindustrijskog nivoa.
EU je 2022. smanjila emisije gasova staklene bašte za 33% u odnosu na 1990. godinu.
Podsetićemo da su podaci Evropske službe za klimatske promene Kopernikus potvrdili da je 2023. bila najtoplija godina u istoriji posmatranja i da su pokazatelji već blizu zagrevanja za 1,5°C u odnosu na predindustrijski period.
Za Britaniju i Francusku, prošla 2023. godina bila je druga najtoplija u istoriji, a za Irsku i Holandiju najtoplija u istoriji.
