Nakon gotovo dve decenije razvoja, projekat „Jadar“ u Srbiji tehnički i pravno više ne postoji, ali diskusije o potencijalnom rudniku litijuma kod Loznice su ponovo pokrenute. Ekološki aktivisti jasno poručuju da rudnika neće biti, dok kompanija „Rio Tinto“ poziva na javni dijalog.
Rudnik bi se nalazio u Gornjem Jadru, gde su otkrivene zalihe litijuma dovoljne za proizvodnju milion električnih automobila godišnje. Ove zalihe predstavljaju ogroman resurs, ali su istovremeno izvor mnogih kontroverzi.
„Ne damo Jadar“ je udruženje koje se protivi otvaranju rudnika litijuma, ističući potencijalne negativne ekološke i društvene posledice. Sa druge strane, predstavnici kompanije „Rio Tinto“ tvrde da projekat može bezbedno i održivo da se ostvari, ističući da imaju sva potrebna projektna rešenja.
Jedna od ključnih tačaka spora je pitanje ekoloških standarda i uticaja na životnu sredinu. Dok pojedini meštani podržavaju otvaranje rudnika kao potencijalni doprinos razvoju kraja, drugi strahuju od devastacije prostora i uništavanja kulturnog nasleđa.
Uz to, postavlja se pitanje kako bi otvaranje rudnika uticalo na poljoprivredu i kvalitet hrane u regionu. Kompanija „Rio Tinto“ tvrdi da podzemna eksploatacija litijuma ne bi ugrozila poljoprivrednu proizvodnju, ali mnogi meštani izražavaju zabrinutost zbog mogućih posledica.
Dok se javnost deli oko ovog pitanja, investicija u projekat „Jadar“ iznosi 2,5 milijardi evra, a do sada je već uloženo skoro 500 miliona dolara. Iako se litijum istražuje i eksploatiše u nekim evropskim zemljama, gotovo svuda nailazi na otpor lokalnog stanovništva i ekoloških aktivista.
Situacija oko rudnika litijuma u Jadru pokazuje kompleksnost balansiranja između ekonomskih interesa, zaštite životne sredine i društvenih potreba, a rasprave i polemike će verovatno nastaviti da se odvijaju dok se ne pronađe održivo rešenje koje zadovoljava sve strane.
