Mnogi autohtoni narodi i lokalne zajednice širom sveta vode veoma zadovoljavajuće živote uprkos tome što imaju vrlo malo novca. Ovo je zaključak studije Instituta za nauku o životnoj sredini i tehnologiju Universitat Autonoma de Barcelona (ICTA-UAB), koja pokazuje da mnoga društva sa veoma niskim novčanim prihodima imaju izuzetno visok nivo zadovoljstva životom, uporediv sa onima u bogatim zemlje.
Ekonomski rast se često propisuje kao siguran način povećanja blagostanja ljudi u zemljama sa niskim prihodima, a globalna istraživanja poslednjih decenija podržavaju ovu strategiju pokazujući da ljudi u zemljama sa visokim prihodima imaju tendenciju da prijavljuju viši nivo zadovoljstva životom. nego u zemljama sa niskim prihodima. Ova jaka korelacija može sugerisati da samo u bogatim društvima ljudi mogu biti srećni.
Međutim, nedavna studija koju je sproveo ICTA-UAB u saradnji sa Univerzitetom McGill u Kanadi sugeriše da možda postoje dobri razlozi da se postavi pitanje da li je ova veza univerzalna. Dok većina globalnih anketa, kao što je Izveštaj o sreći u svetu, prikupljaju hiljade odgovora građana industrijalizovanih društava, one imaju tendenciju da previde ljude u malim društvima na rubu, gde razmena novca igra minimalnu ulogu u svakodnevnom životu i sredstva za život direktno zavise od prirode.
Istraživanje, objavljeno u časopisu Zbornik radova Nacionalne akademije nauka (PNAS), sastojalo se od ankete 2.966 ljudi iz domorodačkih i lokalnih zajednica na 19 globalno distribuiranih sajtova. Samo 64% anketiranih domaćinstava imalo je ikakve novčane prihode. Rezultati pokazuju da „iznenađujuće, mnoge populacije sa veoma niskim novčanim prihodima prijavljuju veoma visoke prosečne nivoe zadovoljstva životom, sa rezultatima sličnim onima u bogatim zemljama“, kaže Eric Galbraith, istraživač na ICTA-UAB i Univerzitetu McGill i glavni autor studije. studija.
Prosečna ocena zadovoljstva životom u istraživanim malim društvima bila je 6,8 na skali od 0 do 10. Iako nisu sva društva izjavila da su veoma zadovoljna — proseci su bili samo 5,1 — četiri sajta su objavila prosečne ocene veće od 8, što je tipično za bogate skandinavske zemlje u drugim anketama, „i to je tako, uprkos tome što su mnoga od ovih društava pretrpela istoriju marginalizacije i ugnjetavanja“.
Rezultati su u skladu sa idejom da ljudska društva mogu da izdržavaju veoma zadovoljavajuće živote svojih članova bez nužnog zahteva visokog stepena materijalnog bogatstva, merenog u novčanom smislu.
„Snažna korelacija koja se često primećuje između prihoda i zadovoljstva životom nije univerzalna i dokazuje da bogatstvo – kakvo stvaraju industrijalizovane ekonomije – nije suštinski potrebno da ljudi vode srećne živote“, kaže Viktorija Rejes-Garsija, istraživač ICREA u ICTA-UAB i viši autor studije.
Nalazi su dobra vest za održivost i ljudsku sreću, jer pružaju snažne dokaze da ekonomski rast koji zahteva resurse nije potreban za postizanje visokog nivoa subjektivnog blagostanja.
Istraživači ističu da, iako sada znaju da ljudi u mnogim domorodačkim i lokalnim zajednicama prijavljuju visok nivo zadovoljstva životom, ne znaju zašto.
Prethodni rad bi ukazivao na to da su porodica i društvena podrška i odnosi, duhovnost i povezanost sa prirodom među važnim faktorima na kojima se zasniva ova sreća, „ali je moguće da se važni faktori značajno razlikuju između društava ili, obrnuto, da je mali Podskup faktora dominira svuda. Nadam se da bi učenje više o tome šta čini život zadovoljavajućim u ovim raznolikim zajednicama moglo pomoći mnogim drugima da vode zadovoljnije živote dok se bave krizom održivosti“, zaključuje Galbrajt.
