U klimi koja se zagreva, očekuje se da će otopljena voda sa Antarktika značajno doprineti porastu mora. Najvećim delom, međutim, istraživanja su bila usmerena na Zapadni Antarktik, na mestima kao što je glečer Thvaites, koji se značajno topio poslednjih decenija.
U radu objavljenom 19. januara u Geophisical Research Letters, istraživači sa Stanforda su pokazali da bi podglacijalni basen Vilkes na istočnom Antarktiku, koji sadrži dovoljno leda da podigne globalni nivo mora za više od 10 stopa, mogao biti bliži brzom topljenju nego što je iko mislio.
„Nije bilo mnogo analiza u ovom regionu — tamo je ogromna količina leda, ali je bila relativno stabilna“, rekla je Eliza Doson, dr. student geofizike na Stanfordu i prvi autor rada. „Prvi put gledamo temperaturu na dnu ledenog pokrivača i koliko je blizu potencijalnog topljenja.“
Podglacijalni basen Vilkes je veličine Kalifornije i uliva se u Južni okean kroz relativno mali deo obale. Doson i njene kolege pronašli su dokaze da je osnova ledenog pokrivača blizu odmrzavanja. Ovo povećava mogućnost da ovaj obalni region, koji zadržava led u celom podglacijskom basenu Vilkes, može biti osetljiv na čak i male promene temperature.
Prethodno istraživanje je pokazalo da bi, pošto je tlo u ovom regionu ispod nivoa mora i nagnuto prema dole od okeana, podglacijalni basen Vilkes mogao biti posebno ranjiv na nepovratno otapanje ako bi morska voda koja se zagreva dospela ispod ledenog pokrivača. Doson i njene kolege su prvi koji su pogledali kako bi trenutna temperatura u dnu ledenog pokrivača u regionu mogla da doprinese ovoj ranjivosti.
Istraživači su prikupili podatke iz postojećih radarskih istraživanja koja su sproveli avioni koji su leteli iznad glečera. Avioni snimaju refleksije elektromagnetnih signala koji su putovali kroz ledeni pokrivač i odbijali se od tla ispod njega. Doson i njene kolege razvile su novu tehniku za analizu ovih podataka, pretvarajući slike poprečnog preseka leda i temeljne stene u informacije o temperaturnim uslovima u podnožju ledenog pokrivača.
„Temperatura leda utiče na to koliko se radar reflektuje na više načina, tako da je jedno merenje dvosmisleno“, rekao je Dastin Šreder, vanredni profesor geofizike i elektrotehnike. „Ovaj statistički pristup je u suštini uključivao odabir regiona za koje možete pretpostaviti da su ili zamrznuti ili odmrznuti i upoređivanje drugih radarskih potpisa sa njima. Omogućio nam je da kažemo da li su druga područja ledenog pokrivača definitivno zamrznuta, definitivno odmrznuta ili ih je teško pozvati.“
Istraživači su otkrili velike površine smrznutog i odmrznutog tla isprekidane širom regiona, ali većina područja se ne može definitivno klasifikovati kao jedno ili drugo. U nekim slučajevima, to može biti zbog promena u geometriji ledenog pokrivača ili drugih komplikacija u podacima, ali to takođe može značiti da su veliki delovi zemlje ispod ledenog pokrivača ili blizu odmrzavanja ili su sastavljeni od blisko izmešanih smrznutih i odmrznuta područja. Ako je ovo poslednje tačno, glečeri u podglacijalnom basenu Vilkes mogli bi da dostignu tačku preokreta sa samo malim povećanjem temperature u podnožju ledenog pokrivača.
„Ovo sugeriše da bi glacijalno povlačenje moglo biti moguće u budućnosti“, rekao je Doson. „Ovaj deo istočnog Antarktika je u velikoj meri zanemaren, ali moramo da razumemo kako bi mogao da evoluira i postane nestabilniji. Šta bi trebalo da se desi da bismo počeli da vidimo masovni gubitak?“
Različiti modeli predviđaju veoma različitu budućnost za podglacijalni basen Vilkes i njegov uticaj na porast nivoa mora jer jednostavno nije bilo dovoljno podataka o regionu. Istraživači planiraju da integrišu svoja radarska posmatranja temperature u model ledenog pokrivača kako bi poboljšali predviđanja o tome kako će se region razvijati pod različitim klimatskim scenarijima.
Nadaju se da će njihov rad naglasiti važnost ispitivanja ove i drugih oblasti istočnog Antarktika koje su izgledale stabilne, ali bi mogle igrati značajnu ulogu u našoj budućnosti.
„Ovo područje ima uslove koje možemo zamisliti da se menjaju“, rekao je Šreder. „A ako topla okeanska voda stigne tamo, to će ‘upaliti’ ceo sektor Antarktika o kome inače ne razmišljamo kao o faktoru koji doprinosi porastu nivoa mora.
Šreder je viši saradnik Instituta za životnu sredinu Stenford Vuds i član fakulteta Stenfordskog instituta za veštačku inteligenciju usmerenu na čoveka. Dodatni koautori su sa Instituta za tehnologiju Džordžije, Instituta Alfred Vegener za polarna i morska istraživanja, Ludvig Maksimilijan Univerziteta u Minhenu i Dartmut koledža.
