Ruska invazija na Ukrajinu u februaru 2022. izazvala je trenutni poremećaj na globalnom tržištu pšenice, sa ozbiljnim implikacijama na cene hrane i globalnu bezbednost hrane. Pšenica je osnovna roba u mnogim zemljama i jedna od useva kojima se najviše trguje širom sveta.
Novi rad sa Univerziteta Ilinois Urbana-Champaign i Tekas Tech univerziteta objavljen u časopisu Svetski razvoj ispituje dugoročne uticaje rata u Ukrajini na globalne cene pšenice i reakcije tržišta.
„Predstavljamo sveobuhvatnu, holističku sliku globalnog tržišta pšenice. Naša analiza razmatra veze između izvoza i uvoza između pojedinačnih zemalja kako bismo procenili kako su se trgovina i cene prilagodile“, rekao je koautor Vilijam Ridli, docent na Odseku za poljoprivredu i Ekonomija potrošača, deo Visoke škole za poljoprivredne, potrošačke i nauke o životnoj sredini (ACES) na U. of I.
„Na početku invazije, svi su bili zaista zabrinuti da će doći do eksplozije cena pšenice. Videli smo ogroman skok cena, ali na kraju se tržište prilagodilo i uticaji na cene izjednačili“, dodao je on.
Globalne cene pšenice su skočile za 28% u ranim fazama rata, ali su za nekoliko meseci počele da opadaju, iako su ostale 2-3% više nego pre invazije.
Povećanje cena od 2%–3% možda se ne čini mnogo, ali dolazi pored tekuće globalne inflacije i doprinosi pogoršanju nesigurnosti hrane u mnogim siromašnim zemljama koje već pate od visokih cena i neadekvatne ponude osnovne hrane, rekao je Ridli.
Pšenica se uzgaja u najmanje 97 zemalja širom sveta, kaže Ridli. Ali neki od najvećih proizvođača, uključujući Kinu i Indiju, prvenstveno uzgajaju za domaću potrošnju, a samo nekoliko zemalja snabdeva većinu globalnog tržišta. Ukrajina je deveti po veličini proizvođač pšenice u svetu i peti po veličini izvoznik, a većina izvoza ide u Afriku, Aziju i Bliski istok.
Ridli i koautor Stiven Devados analizirali su bilateralne trgovinske tokove za 42 velike zemlje ili regiona koje proizvode i potrošače pšenice, posmatrajući kako su promene u ukrajinskoj proizvodnji i izvozu uticale na globalno tržište pšenice tokom vremena.
Invazija je izazvala poremećaje u proizvodnji pšenice u Ukrajini jer su bili napadnuti regioni za proizvodnju pšenice na jugu i istoku zemlje. Rat je takođe oštetio infrastrukturu i poremetio transport, što je uticalo na sposobnost Ukrajine da izvozi na strana tržišta.
Crnomorska inicijativa za žito, sporazum između Rusije, Ukrajine, Turske i Ujedinjenih nacija, osnovana je da bi se obezbedio siguran prolaz žitarica iz Ukrajine kroz Crno more. Međutim, Rusija se na kraju povukla iz sporazuma koji je sada istekao.
Izvoz Ukrajine na glavna tržišta, uključujući Egipat, Indoneziju, Bangladeš, Pakistan i Liban, dramatično je opao nakon invazije. Ove zemlje su veliki uvoznici pšenice zbog sopstvene ograničene ponude i obično su dobijale 25% do 50% pšenice iz Ukrajine pre sukoba.
Ridli i Devados su otkrili da su druge zemlje izvoznice pšenice povećale svoju proizvodnju kao odgovor na više cene pšenice. Ukrajinski izvoz su na kraju zamenili drugi veliki proizvođači, pre svega Sjedinjene Države, Kanada i Australija. Rusija je takođe značajno povećala njihov izvoz.
Rezultati sugerišu da je Rusija iskoristila opasnu situaciju da izveze više pšenice na račun Ukrajine, primetili su istraživači. Nalazi takođe imaju implikacije na dizajn međunarodne politike o hrani.
„Multilateralne politike koje obezbeđuju stabilno snabdevanje hranom i uklanjaju sposobnost Rusije da iskoristi glad i nesigurnost hrane kao geopolitičko oruđe mogle bi da budu efikasno sredstvo za borbu protiv njihovih ratnih napora“, rekao je Ridli.
„Štaviše, ova situacija pokazuje kako lokalizovani poremećaj može imati talasne efekte na globalna tržišta“, dodao je on. „Sukob na drugom kraju sveta će uticati na proizvođače i potrošače u SAD bez obzira da li mi trgujemo sa ovim zemljama ili ne.
