Istraživači su otkrili da su adolescenti koje maltretiraju njihovi vršnjaci izloženi većem riziku od ranih faza psihotičnih epizoda i da zauzvrat doživljavaju niže nivoe ključnog neurotransmitera u delu mozga koji je uključen u regulisanje emocija.
Nalazi sugerišu da ovaj neurotransmiter – hemijski glasnik koji prenosi nervne impulse za komunikaciju preko nervnih ćelija – može biti potencijalna meta za farmaceutske intervencije koje imaju za cilj smanjenje rizika od psihotičnih poremećaja. Nalazi su objavljeni u časopisu Molekularna psihijatrija.
Psihoza je mentalno stanje koje karakteriše gubitak kontakta sa stvarnošću, nekoherentan govor i ponašanje, i tipično halucinacije i zablude koje se vide kod psihijatrijskih poremećaja kao što je šizofrenija.
Nedavne studije koje istražuju veze između neuroloških i psihijatrijskih karakteristika određenih poremećaja otkrile su da osobe koje dožive prvu epizodu psihoze ili imaju šizofreniju koja se i dalje može lečiti, imaju niže od normalnog nivoa glutamata, neurotransmitera u prednjem cingularnom korteksu mozga (ACC).
Poznato je da ACC igra ključnu ulogu u regulisanju emocija, donošenju odluka i kognitivnoj kontroli, dok je glutamat najzastupljeniji neurotransmiter u mozgu i uključen je u širok spektar funkcija, uključujući učenje, pamćenje i regulaciju raspoloženja.
Promene nivoa glutamata su umešane u različite psihijatrijske poremećaje, uključujući šizofreniju, depresiju i anksioznost, tako da merenje nivoa ACC glutamata može pružiti vredan uvid u mehanizme nervnog sistema koji leže u osnovi ovih poremećaja i njihovog lečenja.
Međutim, do sada su promene nivoa glutamata u ACC kod onih osoba sa visokim rizikom od psihoze, a odnos između toga i efekata maltretiranja kod adolescenata ostao nejasan.
I tako su istraživači na Univerzitetu u Tokiju koristili spektroskopiju magnetne rezonance, ili MRS, vrstu radiološke slike koja se primenjuje da prikaže strukturu i funkciju mozga, da izmere nivoe glutamata u ACC regionu japanskih adolescenata.
Zatim su kasnije izmerili nivoe glutamata, što im je omogućilo da procene promene tokom vremena i uporede ove promene sa iskustvima sa maltretiranjem ili nedostatkom istog, kao i sa bilo kakvom namerom onih koji doživljavaju maltretiranje da potraže pomoć.
Viktimizacija zlostavljanja je praćena putem upitnika koje su popunjavali adolescenti. Istraživači su zatim koristili formalizovano psihijatrijsko merenje da bi procenili iskustva viktimizacije nasilja na osnovu tih upitnika, kao što su zbrajanje učestalosti i procena prirode događaja koji uključuju fizičku ili verbalnu agresiju, kao i hvatanje njihovog uticaja na sveukupno mentalno zdravlje.
Otkrili su da je maltretiranje povezano sa višim nivoima subkliničkih psihotičnih iskustava u ranoj adolescenciji — ovi simptomi su bliski psihozi, ali ne ispunjavaju pune kriterijume za kliničku dijagnozu psihotičnog poremećaja, kao što je šizofrenija. Ovi simptomi ili iskustva mogu uključivati halucinacije, paranoju ili radikalne promene u razmišljanju ili ponašanju i mogu imati značajan uticaj na dobrobit i funkcionisanje, čak i u odsustvu dijagnoze psihotičnog poremećaja.
