Deca i mladi odrasli sa alergijama ili ekcemom koji imaju poteškoća sa gutanjem mogu imati eozinofilni ezofagitis. Pregled objavljen u časopisu CMAJ (Canadian Medical Association Journal) pruža smernice o tome kako dijagnostikovati i upravljati ovom hroničnom inflamatornom bolešću.
Kod ljudi sa eozinofilnim ezofagitisom, sluznica jednjaka je upaljena, što može izazvati povredu i suženje grla. Iako može da pogodi bilo koga, rizik je veći kod dece uzrasta 5-14 godina i odraslih od 20-45 godina, a 3-4 puta je češći kod muškaraca nego kod žena.
Incidencija raste, a stope su najviše u Severnoj Americi i Evropi. Nejasno je da li je porast otkrivanja posledica veće svesti ili odražava istinski porast bolesti u našim zajednicama.
Ključne tačke:
- Otežano gutanje i zaglavljivanje hrane u jednjaku su najčešći simptomi kod adolescenata i odraslih, dok je veća verovatnoća da će deca imati bol u stomaku, žgaravicu/refluks, smanjen apetit, hronični kašalj, povraćanje ili neuspeh u razvoju.
- Većina pacijenata (75%) ima najmanje jedno atopijsko (alergijsko) stanje, kao što su alergije na hranu ili okolinu, astmu ili ekcem.
- Dijagnoza se zasniva na istoriji pacijenta i 4-6 biopsija jednjaka uzetih sa najmanje dve lokacije tokom gastroskopije/endoskopije.
- Lečenje u obliku dijete, lekova i/ili dilatacije jednjaka – poznato kao „3 Ds“ – preporučuje se da bi se sprečile dugoročne komplikacije.
Važno je razlikovati eozinofilni ezofagitis i poremećaje u ishrani kod odraslih, koji mogu izgledati slično.
„Poremećaji u ishrani može biti teško razlikovati od eozinofilnog ezofagitisa jer su restriktivna ponašanja u ishrani, uključujući averziju prema hrani, anksioznost oko obroka i ponašanje žvakanja, potencijalna karakteristika oba stanja“, pišu dr. Milli Gupta i Michelle Grinman, Cumming School of Medicine, Univerzitet u Kalgariju, Kalgari, Alberta.
„Detaljna istorija ishrane je neophodna da bi se dešifrovalo koje vrste hrane pacijent izbegava i zašto. Pacijenti sa eozinofilnim ezofagitisom mogu izbegavati meso i hleb zbog prethodnih epizoda gušenja, dok pacijenti sa poremećajima u ishrani to mogu učiniti zbog kalorijskog sadržaja.“
Autori preporučuju zajedničko donošenje odluka između lekara i pacijenta kako bi se ublažio uticaj bolesti i njenog lečenja na kvalitet života. Oni predlažu višestrani pristup koji obuhvata promene u ishrani i lekove, u zavisnosti od težine bolesti i rizika od budućih komplikacija.
Pacijentima sa visokim rizikom od impaktacije hrane može biti potrebna dilatacija jednjaka, a konsultacije sa gastroenterologom i dijetetičarom se preporučuju za personalizaciju nege.
Autori pozivaju na više istraživanja kako bi bolje razumeli bolest, kao i optimalne načine za dijagnozu, lečenje i upravljanje eozinofilnim ezofagitisom.
