Pionirske grupe ljudi borile su se u ledenim uslovima da bi se naselile u severnoj Evropi pre više od 45.000 godina, što je „ogromno iznenađenje“ koje znači da su tamo mogli da žive zajedno sa neandertalcima, rekli su naučnici u sredu.
Međunarodni tim istraživača pronašao je ljudske kosti i alate koji se kriju iza masivnog kamena u nemačkoj pećini, najstariji tragovi Homo sapiensa ikada otkriveni tako daleko na severu.
Otkriće bi moglo da preoblikuje priču o tome kako je ova vrsta naselila Evropu – i kako je došla da zameni neandertalce, koji su misteriozno izumrli samo nekoliko hiljada godina nakon što su ljudi stigli.
Kada su njih dvojica koegzistirali u Evropi, došlo je do „fenomena zamene“ između perioda srednjeg paleolita i gornjeg paleolita, rekao je za AFP francuski paleoantropolog Žan-Žak Hublin, koji je vodio novo istraživanje.
Arheološki dokazi, kao što su kameno oruđe obe vrste, otkriveni su iz ovog perioda – ali se pokazalo da je teško utvrditi ko je šta stvorio zbog nedostatka kostiju.
Posebno zbunjujuća su bila oruđa iz onoga što se naziva „linkombijsko-ranisijsko-jeržmanovička“ (LRJ) kultura pronađena na nekoliko lokaliteta severno od Alpa, uključujući Englesku i Poljsku.
Jedna takva lokacija u blizini grada Ranisa u centralnoj Nemačkoj bila je u fokusu tri nove studije objavljene u časopisu Priroda.
Pećina je delimično iskopana 1930-ih, ali se tim nadao da će pronaći još tragova tokom iskopavanja između 2016. i 2022. godine.
Iskopavanja iz 1930-ih nisu uspela da prođu pored stene od skoro dva metra (šest stopa) koja je blokirala put. Ali ovoga puta, naučnici su uspeli da ga uklone ručno.
„Morali smo da se spustimo osam metara (26 stopa) pod zemlju i dasmamo zidove da bismo zaštitili bagere“, rekao je Hublin sa nemačkog Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju.
Nagrađeni su kamenim oštricama u obliku lista viđenim na drugim lokalitetima LRJ, kao i hiljadama fragmenata kostiju.
Tim je koristio novu tehniku pod nazivom paleoproteomika, koja uključuje ekstrakciju proteina iz fosila, kako bi utvrdila koje su kosti od životinja, a koje od ljudi.
Koristeći radiokarbonsko datiranje i DNK analizu, potvrdili su da se u pećini nalaze skeletni ostaci 13 ljudi.
To znači da su kameno oruđe u pećini — za koje se nekada mislilo da su ga napravili neandertalci — u stvari napravili ljudi još pre 47.500 godina.
„Ovo je bilo veliko iznenađenje, pošto iz LRJ ranije nisu bili poznati ljudski fosili, što je bila nagrada za naporan rad na lokalitetu“, rekao je koautor studije Marsel Vajs.
Fosili datiraju otprilike iz vremena kada su prvi Homo sapiens napuštali Afriku ka Evropi i Aziji.
„Dugo smo razmišljali o velikom talasu Homo sapiensa koji je zahvatio Evropu i brzo apsorbovao neandertalce pred kraj ovih tranzicionih kultura pre oko 40.000 godina“, rekao je Hublin.
Ali najnovije otkriće sugeriše da su ljudi naselili kontinent tokom ponovljenih manjih izleta – i ranije nego što se ranije pretpostavljalo.
To znači da je bilo još više vremena za moderne ljude da žive rame uz rame sa svojim rođacima neandertalcima, od kojih su poslednji umrli na jugozapadu Evrope pre 40.000 godina.
Ova konkretna grupa stigla je u severnu Evropu koja je bila daleko hladnija nego danas, koja više liči na savremeni Sibir ili severnu Skandinaviju, rekli su istraživači.
Živeli su u malim, pokretnim grupama, samo nakratko u pećini gde su jeli meso irvasa, vunastih nosoroga, konja i drugih životinja koje su ulovili.
„Kako su ovi ljudi iz Afrike došli na ideju da krenu ka takvim ekstremnim temperaturama? rekao je Hublin.
U svakom slučaju, ljudi su dokazali da imaju „tehničke kapacitete i prilagodljivost neophodne za život u neprijateljskom okruženju“, dodao je on.
Ranije se smatralo da ljudi nisu u stanju da podnesu takvu hladnoću sve do hiljada godina kasnije.
Ali ljudi su nadživeli neandertalce, koji su se dugo aklimatizovali na hladnoću.
Šta se tačno dogodilo neandertalcima ostaje misterija. Ali neki su uprli prstom u ljude da pokreću njihovo izumiranje, bilo nasiljem, širenjem bolesti ili jednostavno ukrštanjem sa njima.
