Nova istraživanja koja su sproveli istraživači sa Univerziteta Stanford pružaju uvid u mogući uzrok veće sklonosti žena ka autoimunim bolestima u poređenju sa muškarcima. Studija sugeriše da dodatni X hromozom kod žena može igrati ključnu ulogu u ovom fenomenu, otvarajući put ka boljem razumevanju i tretmanu ovih složenih bolesti.
X hromozom, koji žene imaju dva dok muškarci imaju jedan X i jedan Y, prepun je gena koji su važni za imuni sistem i druge vitalne funkcije. Jedna od ključnih komponenti u regulisanju aktivnosti X hromozoma kod žena je RNK molekul nazvan Xist. Ovaj molekul je odgovoran za inaktivaciju jednog od dva X hromozoma u ženskim ćelijama kako bi se izbegla prekomerna ekspresija gena.
Studija je identifikovala da Xist ne samo da reguliše aktivnost X hromozoma, već i privlači proteine koji su povezani sa autoimunim poremećajima. Ovo otkriće sugeriše da Xist može doprineti aktiviranju imunološkog sistema na način koji može povećati rizik od autoimunih bolesti kod žena.
Kroz eksperimente na laboratorijskim miševima, istraživači su pokazali da izražavanje Xist može dovesti do autoimunih reakcija nalik lupusu, što podržava ideju da ovaj molekul može biti ključni faktor u razvoju autoimunih bolesti.
Ova otkrića otvaraju nova vrata za razumevanje autoimunih bolesti i moguće pristupe njihovom tretmanu. Razumevanje uloge Xista i njegovog uticaja na imunološki sistem može dovesti do razvoja novih dijagnostičkih metoda i terapija koje ciljaju specifične mehanizme bolesti.
Iako je potrebno još istraživanja da bi se potvrdila ova otkrića i razumela njihova klinička primena, rezultati studije predstavljaju značajan korak napred u borbi protiv autoimunih bolesti i pružaju nadu za buduće inovacije u ovoj oblasti medicine.
