Ekstremna toplota i dim od požara su nezavisno štetni za ljudsko telo, ali zajedno njihov uticaj na kardiovaskularni i respiratorni sistem je opasniji i pogađa neke zajednice više od drugih.
Studija objavljena u petak u časopisu Napredak nauke kaže da klimatske promene povećavaju učestalost obe opasnosti, posebno u Kaliforniji. Autori su otkrili da je kombinovana šteta od ekstremne vrućine i udisanja dima od požara povećala hospitalizacije i neproporcionalno uticala na zajednice sa niskim prihodima i latino, crne, azijske i druge rasno marginalizovane stanovnike.
Razlozi su različiti i komplikovani, prema autorima sa Scripps instituta za okeanografiju na Univerzitetu Kalifornije u San Dijegu i UCLA Fielding School of Public Health. Među razlozima su strukturalni rasizam, diskriminatorne prakse, nedostatak zdravstvenog osiguranja, manje razumevanje zdravstvenih oštećenja i veća prevalencija više koegzistirajućih stanja.
Infrastruktura, okruženje i raspoloživi resursi su takođe faktori. Kuće i radna mesta sa klimatizacijom i kvartovi sa krošnjama drveća bolje su zaštićeni od ekstremnih vrućina, a neke zgrade filtriraju dim od šumskih požara i efikasnije izoluju toplotu. Oblasti sa pristupom centrima za hlađenje, kao što su biblioteke, takođe nude veću zaštitu.
„Čak i ako ste veoma podložni – imate mnogo komorbiditeta – možda ćete imati mnogo prilika da ne budete pogođeni, da ne budete hospitalizovani, da ne morate da idete u hitnu pomoć, ali ako živite u mestu koje je prilično udaljeno nema pristup mnogim socijalnim uslugama ili pogodnostima, … to može biti više problema“, rekao je Tarik Benmarhnia, autor studije i epidemiolog klimatskih promena na UC San Diego.
Stručnjaci upozoravaju da će klimatske promene — koje pogoršavaju ekstremne vremenske prilike kao što su suše, toplotni talasi i šumski požari — povećati učestalost i intenzitet u kojima se dešavaju istovremeno.
Dok se studija fokusirala na Kaliforniju, slični obrasci se mogu naći u drugim delovima zapadnih Sjedinjenih Država, kao što su Oregon i država Vašington, u delovima Kanade, uključujući Britansku Kolumbiju, i u regionima sa mediteranskom klimom, rekao je Benmarhnia.
Istraživači su analizirali kalifornijske zdravstvene kartone – razvrstane po 995 poštanskih brojeva koji pokrivaju većinu stanovništva države – tokom epizoda ekstremne vrućine i toksičnog vazduha od šumskih požara. Otkrili su da su između 2006. i 2019. godine hospitalizacije zbog kardiorespiratornih problema porasle za 7% na dane kada su postojala oba stanja, i da su bili veći od onih u poštanskim brojevima gde je veća verovatnoća da će ljudi biti siromašni, nebelci, žive u gustim područjima i nemaju zdravlje. nega.
Centralna dolina u Kaliforniji i severne planine u državi imali su veću učestalost vrućeg vremena i šumskih požara, verovatno izazvanih više šumskih požara u okolnim planinama.
Stanovnici u poljoprivrednom srcu Centralne doline posebno su podložni štetnim zdravstvenim efektima i jednog i drugog jer je verovatnije da će raditi na otvorenom i biti izloženi pesticidima i drugim opasnostima po životnu sredinu, rekao je Benmarhnia.
Osim zdravstvenih rizika, hospitalizacija ima i druge značajne posledice, kao što je gubitak radnih sati ili škole, ili ostavljanje velikih medicinskih računa.
Tokom ekstremno toplih dana, ljudsko telo se teže hladi znojenjem, rekao je Kristofer T. Minson, profesor ljudske fiziologije na Univerzitetu Oregon, koji nije bio deo studije. Telo može postati dehidrirano, primoravajući srce da kuca brže, što podiže krvni pritisak.
„Ako ste dehidrirani ili ako imate bilo kakvu kardiovaskularnu bolest,… bićete manje sposobni da tolerišete taj toplotni stres, a taj toplotni stres može postati veoma, veoma opasan“, rekao je on.
Neke čestice koje se nalaze u dimu šumskog požara mogu lako da uđu kroz nos i grlo i na kraju dospeju u pluća, prema Agenciji za zaštitu životne sredine. Najmanje čestice mogu čak ući u krvotok.
Kombinacija toplote i dima može izazvati upalu u telu, rekao je Minson, što će „pogoršati svu vašu kardiovaskularnu regulaciju, a bićete u još većem riziku od srčanog udara i drugih problema kao što su dugotrajni, loši zdravstveni ishodi od toga. Dakle, to je definitivno efekat snežne grudve.“
Studija Univerziteta Južne Kalifornije iz 2022. pokazala je da je rizik od smrti rastao u danima kada su se poklopile ekstremne vrućine i zagađenje vazduha. Tokom toplotnih talasa, verovatnoća smrti je porasla za 6,1%; kada je zagađenje vazduha bilo ekstremno, poraslo je za 5%; a u danima kada su oba kombinovana, pretnja je naglo porasla na 21%.
Dok je dr Katarina Đudis radila u bolnici u Los Anđelesu, primetila je porast poseta hitnoj pomoći pacijenata sa različitim zdravstvenim stanjima u ekstremno vrućim danima. Kada su izbili požari, videla je više ljudi sa pogoršanom astmom i drugim respiratornim bolestima.
Kako klimatske promene podstiču intenzitet i učestalost toplotnih talasa i šumskih požara, Giudice brine za zajednice sa niskim prihodima i manjinske zajednice koje su im manje prilagođene.
„Iz raznih razloga, oni imaju tendenciju da osećaju klimatske promene mnogo gore od drugih zajednica koje nisu dovoljno opsluživane, i mislim da je zaista važno istaći ovaj aspekt društvene nepravde klimatskih promena“, rekao je lekar hitne pomoći i saradnik na Harvardu T.H. Chan School of Public Health, koji nije bio deo studije.
Autori su primetili da agencije poput Nacionalne meteorološke službe i lokalnih oblasti kvaliteta vazduha izdaju odvojene savete i upozorenja u danima ekstremne vrućine i toksičnog vazduha. Ali oni tvrde da bi „ranije izdavanje zajedničkog upozorenja s obzirom na izloženost jedinjenju bilo od koristi“.