Nova studija otkriva da je pranje ruku u nedeljama nakon tretmana protiv buva i krpelja najveći izvor zagađenja pesticidima za kućne ljubimce u rekama.
Rad je objavljen u časopisu Nauka o ukupnoj životnoj sredini.
Autori studije, sa Univerziteta u Saseksu i Imperijal koledža u Londonu, pozivaju na reviziju regulatornog okvira i prakse propisivanja za rešavanje ispiranja toksičnih pesticida za kućne ljubimce u reke.
Fipronil i imidakloprid su visoko toksični pesticidi koji više nisu odobreni za upotrebu u poljoprivredi na otvorenom, ali nastavljaju da se široko koriste u tretmanima protiv buva kućnih ljubimaca, koji se obično primenjuju na zadnji deo vrata kućnog ljubimca (poznati kao mrlje).
Istraživači su otkrili da je otpadna voda iz radova na prečišćavanju otpadnih voda glavni izvor zagađenja reka fipronilom i imidaklopridom. Oni zaključuju da pesticidi koji se koriste u proizvodima protiv buva kod domaćih kućnih ljubimaca ispiru kućne odvode, u koncentracijama koje prelaze bezbedne granice za divlje životinje.
Istraživači su sakupili uzorke od 98 pasa tretiranih fipronilom ili imidaklopridom i procenili doprinos pranja ruku vlasnika, kupanja pasa i pranja posteljine za pse kanalizaciji iz domaćinstva i naknadnom zagađenju otpadnih voda. Istraživanje je pokazalo da se ispiranje pesticida dogodilo na sva tri puta.
Pranje ruku vlasnika bilo je najveći izvor emisija sa fipronilom ili imidaklopridom otkrivenim u svim testovima na vlasnicima kućnih ljubimaca tokom najmanje 28 dana nakon direktnog nanošenja na njihovog ljubimca. Trenutne smernice savetuju da vlasnici ne bi smeli dirati kućne ljubimce u roku od 24 sata nakon primene proizvoda, ali ovo istraživanje pokazuje da se zagađenje dešava neprekidno tokom celog trajanja delovanja proizvoda.
Prvi autor Rosemari Perkins, Ph.D. student i veterinarski hirurg sa Univerziteta u Saseksu, rekao je: „Ovo istraživanje potvrđuje da su fipronil i imidakloprid koji se koriste u proizvodima protiv buva važni zagađivači površinskih voda. Sa oko 22 miliona mačaka i pasa u Velikoj Britaniji, hitno moramo da preispitamo kako ovi proizvodi su regulisani i korišćeni“.
Koautor profesor Gui Voodvard, sa Odeljenja za prirodne nauke u Imperialu, rekao je: „Uprkos tome što su ove hemikalije zabranjene za upotrebu u poljoprivredi na otvorenom nekoliko godina, još uvek ih nalazimo u slatkim vodama u Velikoj Britaniji na nivoima koji bi mogli da naškode vodenom životu. Ovaj rad pokazuje kako tretmani kućnih ljubimaca protiv buva i krpelja, koji su uglavnom zanemareni, ali potencijalno značajan izvor kontaminacije, mogu zagaditi naše vodene puteve.“
Ova studija se zasniva na prethodnim istraživanjima istraživača iz Saseksa, koji su otkrili da je fipronil detektovan u 98% uzoraka slatke vode, a imidakloprid u 66%, i na dokumentu Imperial istraživača koji je pokazao da ove hemikalije dospevaju u urbane reke u koncentracijama koje su poznato da šteti vodenom životu.
Istraživači sada pozivaju na reviziju regulative i prakse propisivanja, pošto trenutni proizvodi protiv buva za kućne ljubimce ne uzimaju u obzir stepen zagađenja reke od ispiranja u kanalizaciju pre odobrenja regulatora. Istraživanje je pokazalo da čak i kada se poštuju uputstva za proizvod, i dalje se stvaraju značajne emisije u vodenu sredinu.
Britansko veterinarsko udruženje nedavno je izdalo izjavu o politici u kojoj preporučuje da veterinarska preduzeća treba da izbegavaju opšte politike lečenja parazita tokom cele godine i umesto toga daju ovlašćenja pojedinačnim veterinarima da vode informisane razgovore sa svojim klijentima.
Profesor Dave Goulson sa Univerziteta u Saseksu, koji je nadgledao istraživanje, prokomentarisao je: „Ove dve hemikalije su izuzetno moćni neurotoksični insekticidi i duboko je zabrinjavajuće što se rutinski nalaze na rukama vlasnika pasa kroz stalni kontakt sa njihovim ljubimcima. Vlasnici kućnih ljubimaca takođe će biti uznemireni kada saznaju da slučajno zagađuju naše reke upotrebom ovih proizvoda.“
