Na ostrvu Desešn na Antarktiku, para se diže sa plaža, a glečeri su prošarani crnim padinama onoga što je zapravo aktivni vulkan — retki sukob leda i vatre koji naučnicima daje tragove o tome kako bi život mogao da izgleda na Marsu.
Ostrvo u obliku potkovice na Južnim Šetlandskim ostrvima je jedino mesto na svetu gde brodovi mogu uploviti u kalderu aktivnog vulkana.
U vodama ovde, oko 420 kilometara od čileanskog Port Vilijamsa, opstaju ribe, kril, anemone i morski sunđeri, dok jedinstvene vrste lišajeva i mahovine rastu na površini u ekosistemu ekstremnih kontrasta.
Ostrvo, nenaseljeno ljudima, dom je možda najveće svetske kolonije pingvina, morskih ptica, foka i morskih lavova.
Vulkan je bio aktivan hiljadama godina, a najnovije erupcije – 1967, 1969. i 1970. – razorile su britanske i čileanske baze i primorale evakuaciju jedne argentinske baze.
Ipak, život se uvek vraća i napreduje na ostrvu gde su temperature vode u otvorima za paru, ili fumarolama, merene na oko 70 stepeni Celzijusa (158 stepeni Farenhajta), čak i kada temperature vazduha mogu pasti na -28 stepeni.
To je „slično Marsu jer tamo imamo planetu sa (deo) ogromnog vulkanskog delovanja… gde su trenutno veoma hladni uslovi“, rekao je španski planetarni geolog Migel de Pablo za AFP.
„To je najbolja moguća aproksimacija koju možemo da napravimo da razumemo Mars a da ne kročimo na tu planetu“, dodao je de Pablo.
Bogata istorija
Analiza stena na ostrvu Desešn upotpunjuje rad inženjera, naučnika i astronoma koji proučavaju Mars izdaleka.
Istraživači američke svemirske agencije NASA su 2023. godine zaključili da je Mars nekada imao klimu sa cikličnim godišnjim dobima, pogodnim za razvoj života, prema dokazima koje je na crvenoj planeti pronašao rover Kjuriositi.
Naučnici veruju da je ogromna vulkanska erupcija promenila atmosferu planete i dovela do pojave okeana i reka koje su kasnije isparile.
Iako su temperature na Marsu sada daleko niže — NASA procenjuje na oko -153 stepena Celzijusa — „Antarktički uslovi mogu nam pomoći da shvatimo da li su uslovi za razvoj života mogli ili su mogli postojati na Marsu“, rekao je de Pablo.
Još jedan Marsov rover, Perseverance, sleteo je na planetu u februaru 2021. kako bi potražio znake prošlog mikrobnog života.
Rover sa više zadataka će prikupiti 30 uzoraka kamenja i tla u zatvorenim cevima koji će biti poslati na Zemlju negde tokom 2030-ih na laboratorijsku analizu.
Na Južne Šetlande polažu pravo Britanija, Čile i Argentina, ali njima ne upravlja nijedna država. Ugovor o Antarktiku iz 1959. navodi da će se oni koristiti „u miroljubive svrhe“ i garantuje „slobodu naučnog istraživanja“.
Ostrvo Prevara, koje su prvi put posetili britanski tuljani 1820. godine, ima bogatu istoriju, sa napuštenim naučnim bazama i starom stanicom za lov na kitove koja rđa u ledenom vazduhu.
Vilson Andres Rios, istraživač i kapetan kolumbijske mornaričke fregate koja je vodila naučnu ekspediciju na Antarktiku, rekao je da je lov na foke i kitove sa ostrva početkom 20. veka bio „neselektivni“.
1931. godine, norveška kitolovka na ostrvu zatvorena je kada je cena kitova ulja pala.
Zatim, 1944. Britanija je tamo uspostavila bazu u okviru tajne ratne misije da zauzme antarktičke teritorije.
Posle nekoliko deložacija i erupcija, ostrvo je sada posvećeno naučnim istraživanjima.
I, pod opreznim očima naučnika, hiljade turista sada stižu na krstarenja.
Taj fenomen, rekla je Natalija Jaramiljo, naučna koordinatorka kolumbijske ekspedicije, „zabrinjavajuće raste“.
