Od 2014. do 2022. došlo je do pomeranja ka kraćem gestacijskom dobu, prema Nacionalnim izveštajima o vitalnoj statistici od 31. januara, publikaciji američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti.
Joice A. Martin, M.P.H., and Michelle J.K. Osterman, iz Nacionalnog centra za zdravstvenu statistiku u Hajatsvilu, Merilend, koristio je podatke iz svih izvoda iz matične knjige rođenih za jednorođene registrovane u Sjedinjenim Državama od 2014. do 2022. da bi ispitao promene u distribuciji jednoplodnih porođaja prema gestacijskoj dobi.
Gestacijska starost je kategorisana kao rano nedonoščad (manje od 34 nedelje), kasno nedonoščad (34 do 36 nedelja), totalno nedonoščad (manje od 37 nedelja), rano termin (37 do 38 nedelja), punoletna (39 do 40 nedelja), i kasno i posle termina (41 nedelja i kasnije).
Istraživači su otkrili da uprkos nekim fluktuacijama u većini kategorija gestacijskog doba tokom pandemije (2020. do 2022.), došlo je do pomaka ka kraćim gestacijskim godinama u trendovima od 2014. do 2022. godine.
Povećanje od 12 i 20 procenata zabeleženo je kod prevremenog i prevremenog porođaja, respektivno, dok je pad od šest i 28 procenata primećen kod donošenih i kasnih porođaja, respektivno. U svim grupama starosne dobi i rase majki i grupa latinoameričkog porekla, promene za svaku kategoriju gestacijskog doba bile su slične. Do jedne nedelje trudnoće u terminu, najveća promena je bila za 37 nedelja, što je imalo povećanje od 42 odsto.
„Ovaj izveštaj pokazuje pomeranje od 2014. do 2022. u svim kategorijama gestacijskih starosnih grupa, pri čemu se najveće promene dešavaju kod ranih porođaja – posebno onih koji su rođeni u 37. nedelji – i među porođajima kasno i posle termina“, pišu autori.
