Finansijski pritisak može uticati na mnogo više od samo mentalnog zdravlja osobe.
Nacionalno reprezentativna studija iz Ujedinjenog Kraljevstva pronašla je dokaze da je stres zbog novca vezan za dugoročne promene ključnih zdravstvenih markera, uključujući one povezane sa imunološkim sistemom, nervnim sistemom i hormonskim sistemom.
Naučnici na Univerzitetskom koledžu u Londonu (UCL) i Kings koledžu u Velikoj Britaniji kažu da je njihova analiza prva koja istražuje kako se različite vrste hroničnog stresa odnose na markere zdravlja kod starijih grupa.
Podaci za studiju uključivali su skoro 5.000 odraslih starijih od 50 godina.
Od svih šest uobičajenih stresora koji su ispitani u ovoj kohorti – uključujući finansijsku napetost, negu, invaliditet, ožalošćenost, bolest i razvod – finansijsko opterećenje je dugoročno povezano sa najrizičnijim zdravstvenim profilima.
Ovi profili rizika su uspostavljeni korišćenjem četiri biomarkera u krvi: kortizol, koji je hormon koji se proizvodi kao odgovor na stres, C-reaktivni protein (CRP) i fibrinogen, koji su imuni igrači koji reaguju na upalu, i insulin-faktor rasta-1 (IGF-1), koji je povezan sa starenjem i dugovečnosti.
Učesnici u studiji koji su izjavili da su generalno pod stresom imali su 61 odsto veću verovatnoću da pripadaju visokorizičnoj kategoriji nego kategorijama umerenog ili niskog rizika tokom četvorogodišnjeg praćenja.
Međutim, ljudi koji su bili pod stresom samo zbog finansija imali su skoro 60 posto veću vjerovatnoću da će četiri godine kasnije pokazati profil visokog rizika.
Za svaki dodatni stres, poput razvoda, ta verovatnoća je skočila za 19 procenata.
Ove asocijacije su ostale značajne bez obzira na genetiku, socioekonomiju, starost, pol ili faktore načina života.
„Otkrili smo da je finansijski stres bio najštetniji za biološko zdravlje, iako je potrebno više istraživanja da bi se to sigurno utvrdilo“, kaže epidemiolog Odessa Hamilton sa UCL.
„Ovo može biti zato što ovaj oblik stresa može zahvatiti mnoge aspekte naših života, što dovodi do porodičnih sukoba, socijalne isključenosti, pa čak i gladi ili beskućništva.
Rezultati ne znače nužno da stres direktno uzrokuje dugoročne zdravstvene probleme, ali sugerišu da stres ima značajan uticaj na telo koje stari, a neki oblici stresa mogu imati veće fizičke efekte od drugih.
Poznato je da akutni stres izaziva niz hormonskih promena u telu, koje povećavaju disanje, krvni pritisak i broj otkucaja srca. Imuni sistem takođe reaguje tako što proizvodi više proinflamatornih molekula.
Zbog toga boravak u povišenom stanju stresa može dovesti do hronične imunološke aktivacije, što može pogoršati fizičke i mentalne bolesti.
„Kada imuni i neuroendokrini sistem dobro funkcionišu zajedno, homeostaza se održava i zdravlje je očuvano“, objašnjava Hamilton.
„Ali hronični stres može poremetiti ovu biološku razmenu i dovesti do bolesti.“
U trenutnoj studiji, finansijski stres, žalost i dugotrajna bolest pokazali su najveće dugoročne promene u imunološkim i neuroendokrinim biomarkerima. Ovo ukazuje na stalni fizički efekat hroničnog stresa.
Naravno, četiri biomarkera su ograničena u onome što nam zapravo mogu reći o ljudskom zdravlju. U trenutnoj studiji, na primer, veća konzumacija alkohola (više od tri pića nedeljno) bila je povezana sa nižim profilom rizika.
Ovo može biti zbog činjenice da alkohol ima antiinflamatorne efekte, ali to ne znači nužno da je povećanje konzumiranja alkohola korisno za ljudsko zdravlje u celini.
Ogromna većina učesnika uključenih u trenutnu analizu bili su belci, što takođe ograničava ono što se može reći o asocijacijama, posebno pošto etničke grupe imaju tendenciju da doživljavaju viši nivo stresa u celini.
Ipak, istraživači sa UCL zaključuju da „sinergistički imuni i neuroendokrini odgovor na stres predstavlja važnu metu za kliničku intervenciju. Intervenisanje u ovim procesima moglo bi da promeni tok bolesti“.
