Istraživači koji povezuju delove ogromne Alchajmerove slagalice bliži su postavljanju sledećeg na mesto, sa još jednom vezom između naših creva i mozga.
Nedavne studije na životinjama pokazale su da se Alchajmerova bolest može preneti na mlade miševe putem prenosa crevnih mikroba, potvrđujući vezu između probavnog sistema i zdravlja mozga.
Nova studija dodaje dalju podršku teoriji da bi upala mogla biti mehanizam kroz koji se to dešava.
„Pokazali smo da ljudi sa Alchajmerovom bolešću imaju više upale creva, a među ljudima sa Alchajmerovom, kada smo pogledali snimanje mozga, oni sa većom inflamacijom creva imali su veći nivo akumulacije amiloidnog plaka u mozgu“, kaže psihologinja sa Univerziteta Viskonsin Barbara Bendlin.
Patologinja Univerziteta Viskonsin Margo Heston i međunarodni tim istraživača testirali su fekalni kalprotektin, znak upale, u uzorcima stolice 125 osoba regrutovanih iz dve kohortne studije o prevenciji Alchajmerove bolesti.
Učesnici su prošli nekoliko kognitivnih testova prilikom upisa, kao i intervjue o porodičnoj istoriji i testove za visokorizični Alchajmerov gen. Podgrupa je uradila kliničke testove za znake nakupina amiloidnog proteina, što je uobičajena indikacija da je patologija odgovorna za neurodegenerativno stanje u toku.
Dok su nivoi kalprotektina generalno bili viši kod starijih pacijenata, bio je još izraženiji kod onih sa karakterističnim amiloidnim plakovima za Alchajmerovu bolest.
Nivoi drugih biomarkera Alchajmerove bolesti takođe su porasli sa nivoima upale, a rezultati testa pamćenja su takođe opali sa višim kalprotektinom. Čak i učesnici bez dijagnoze Alchajmerove bolesti imali su lošije rezultate pamćenja sa višim nivoima kalprotektina.
„Ne možemo zaključiti o uzročnosti iz ove studije; za to moramo da uradimo studije na životinjama“, upozorava Heston.
Laboratorijska analiza je ranije pokazala da hemikalije crevnih bakterija mogu stimulisati upalne signale u našem mozgu. Štaviše, druge studije su otkrile povećanu upalu creva kod pacijenata sa Alchajmerom u poređenju sa kontrolnom bolešću.
Heston i njegove kolege sumnjaju da promene mikrobioma izazivaju promene u crevima koje dovode do upale u celom sistemu. Ova upala je blaga, ali hronična, izaziva suptilna, postepena oštećenja koja na kraju ometaju osetljivost barijera našeg tela.
„Povećana propustljivost creva može dovesti do viših nivoa upalnih molekula i toksina u krvi koji potiču iz lumena creva, što dovodi do sistemske upale, što zauzvrat može da naruši krvno-moždanu barijeru i može da podstakne neuroinflamaciju, i potencijalno neuralne povrede i neurodegeneraciju“, kaže Univerzitet bakteriologa iz Viskonsina Federika Reja.
Istraživači sada testiraju miševe da vide da li promene u ishrani povezane sa povećanom upalom mogu da izazovu verziju Alchajmerove bolesti kod glodara.
Uprkos decenijama istraživanja, još uvek ne postoji efikasan tretman za milione ljudi sa Alchajmerovom bolešću širom sveta. Ali sa većim razumevanjem bioloških procesa, naučnici su sve bliži, deo po deo.
Ovo istraživanje je objavljeno u Scientific Reports.