Društveni mediji predstavljaju važan deo društvenog pejzaža za tinejdžere, ali način na koji ih percipiraju i koriste može biti drugačiji u poređenju sa starijim generacijama. Dok su društveni mediji za starije generacije često novi i specifični način interakcije, za većinu tinejdžera su oni integralni deo njihovog svakodnevnog života. Njihova sposobnost da fluidno balansiraju između digitalnog i fizičkog prostora čini ih posebno prilagodljivim u digitalnom dobu.
Međutim, iako su tinejdžeri veoma svesni različitih nijansi u interakciji na društvenim medijima, oni su takođe suočeni sa izazovima kao što su „kolaps konteksta“ i implicitne granice između onlajn i oflajn sveta. To može rezultirati u traženju zaštićenijih ili privatnijih kanala komunikacije, poput Snapchat grupa ili WhatsApp grupa, gde mogu slobodnije izražavati sebe.
Psihološki, aktivniji oblici angažovanja na društvenim medijima mogu imati pozitivan uticaj na percepciju društvene pripadnosti i podrške, dok pasivnije pretraživanje feed-a može dovesti do manje zadovoljstva životom. Stoga, tinejdžeri često preferiraju aktivne oblike komunikacije, poput glasovnih poruka i video poziva, kako bi izgradili i održali veze sa prijateljima.
Iako društveni mediji pružaju tinejdžerima prostor za eksperimentisanje, izražavanje identiteta i pripadnosti, oni takođe mogu izložiti tinejdžere različitim društvenim pritiscima, kao što su potreba za društvenim odobrenjem i strah od društvenog odbacivanja. Načini na koje su društveni mediji učinili suptilne aspekte društvenih interakcija eksplicitnim mogu stvoriti dodatne izazove za tinejdžere.
Učenje od načina na koji tinejdžeri koriste društvene medije može pružiti uvid u njihovu sposobnost samokontrole, samocenzure i prilagođavanja različitim vrstama publike. Njihova tečnost u prelasku između onlajn i oflajn sveta može biti korisna u prepoznavanju društvenih posledica ponašanja na društvenim medijima u stvarnom životu.
