U današnjem digitalnom dobu, korišćenje digitalnih platformi postalo je neizbežno za mnoge aspekte našeg svakodnevnog života. Dok ove platforme nude praktičnost i povezanost, istovremeno nose i niz potencijalnih štetnih uticaja na naše blagostanje.
Jedan od glavnih problema je povećana zavisnost od digitalnih tehnologija, posebno tokom pandemije koja je dovela do veće društvene izolacije i time povećane upotrebe digitalnih platformi. Efekti ove zavisnosti mogu biti fizičke prirode, poput problema sa očima ili emocionalnih, kao što je zavisnost od društvenih medija.
Pored toga, postoji zabrinutost zbog privatnosti podataka, digitalne prevare i pritisaka vršnjaka koji dolaze sa korišćenjem društvenih medija. Sve ovo može imati negativan uticaj na naše mentalno, emocionalno i finansijsko blagostanje.
Prepoznavanje ovih problema i upravljanje njima ključni su koraci za poboljšanje našeg digitalnog blagostanja. To može uključivati pokušaje da se očuva digitalna autonomija, što znači da korisnici imaju kontrolu nad svojim podacima i mogu povući saglasnost sa digitalnih platformi. Takođe može uključivati odabir smanjenja ili eliminacije upotrebe digitalnih platformi, ali ovo može biti izazovno s obzirom na njihovu sveprisutnost i prisilnu prirodu.
Jedan od načina za rešavanje ovih problema može biti razvijanje alternativnih opcija koje pružaju nedigitalne alternative za one koji preferiraju ili su skloni digitalnoj zavisnosti. Na primer, u kontekstu obrazovanja, škole mogu razmotriti različite strategije za integraciju digitalnih tehnologija, uzimajući u obzir potrebu za vremenom bez ekrana i pružajući nedigitalne opcije tamo gde je to moguće.
Ključno je stvaranje okruženja sa različitim izborima i prilagođavanje pojedincima njihovim preferencijama i potrebama. Takođe je važno istražiti i podržati nedigitalne mogućnosti za one koji ih preferiraju ili im je potrebna pristupačnost. Kroz ove napore, možemo stvoriti ravnotežu između digitalne povezanosti i očuvanja blagostanja
