Plastične mikročestice koje se ispuštaju u životnu sredinu iz uobičajenih putnih guma treba tretirati kao zagađivač koji može da pređe hronične bezbednosne granice u nekim jako kontaminiranim sredinama, pokazalo je novo istraživanje.
Tim istraživača, uključujući stručnjake sa Univerziteta u Plimoutu i Univerziteta u Ekseteru, posmatrao je hroničnu toksičnost čestica i hemijskih procednih voda koje se nalaze na nizu popularnih brendova guma. Zatim su pogledali kakav bi efekat ove čestice i hemikalije imale na male planktonske rakove, vodene buve (Daphnia magna).
Otkrili su da plastični zagađivači iz guma pokazuju izrazit uticaj i na reprodukciju i na razvoj vodene buve — koja je takođe pokazala vidljivo upijanje čestica u svom digestivnom traktu.
Kada su posmatrali procedne vode – tečnost koja je prošla kroz materijal gume, uzimajući sa sobom neke od štetnih hemikalija – istraživači su otkrili snažno prisustvo cinka, titanijuma i stroncijuma, kao i mnogih organskih hemikalija. Sve u svemu, od brojnih organskih hemikalija prisutnih tokom testa, više od 50 je pronađeno u svih pet marki guma, pri čemu je značajan broj tih hemikalija klasifikovan kao veoma toksični.
Ovo novo istraživanje pokazuje da su čestice guma opasni zagađivači i da ih treba tretirati kao posebnu zabrinutost, blizu ili možda iznad hroničnih granica bezbednosti životne sredine na nekim lokacijama, kažu istraživači.
Istraživanje, objavljeno u Journal of Hazardous Materials, deo je „GUBITAK GUMA: Izgubljeni na moru—gde su sve čestice guma?“ projekat koji vodi Univerzitet u Plimutu.
Profesor Richard Thompson OBE FRS, šef Međunarodne jedinice za istraživanje morskog otpada na Univerzitetu u Plimutu, vodi projekat GUMA GUMA i koautor je nove studije.
„Naš prethodni rad je pokazao da su krhotine sa puta glavni izvor mikroplastike u životnoj sredini. Poslednjih godina sarađujemo sa partnerima širom istraživanja i industrije kako bismo utvrdili kako se te čestice distribuiraju i njihov potencijal da izazovu štetu“, kaže prof. Thompson. „Ova nova studija je od ključnog značaja jer pokazuje potencijal za štetne efekte na vodene vrste beskičmenjaka, u koncentracijama sličnim onima koje smo zabeležili u blizini puteva u Velikoj Britaniji. Jasno je da je to oblast koju moramo dalje istražiti.“
„Gume vrše složen toksičan pritisak na divlje životinje jer oslobađaju mnogo toksičnih hemikalija, kao i sitnih čestica koje se mogu progutati, tako da se javljaju i hemijski i fizički efekti“, kaže dr Pol Boaso, glavni autor studije.
Upotreba guma u automobilima, autobusima i drugim vozilima je sveprisutna karakteristika modernog života, a sve to opslužuje masovna globalna industrija guma za koju se predviđa da će rasti oko 3% svake godine.
Čestice gazećeg sloja guma koje nastaju tokom korišćenja kolovoza predstavljaju veliki zagađivač životne sredine, sa značajnim delom koji se ispire u vodene puteve u blizini saobraćajnih mreža. Procenjuje se da oko 18% ovih čestica na kraju dospe u slatku vodu, dok 2% stigne do ušća.
Međutim, dok su prethodna istraživanja sugerisala da mogu postojati koncentracije ovih čestica u životnoj sredini, toksikološki efekti koje imaju na vodene organizme bili su manje shvaćeni.
Za ovu studiju, tim je koristio nekoliko popularnih brendova guma iz celog sveta da bi napravio mešavinu mikročestica gazećeg sloja guma. Toksičnost i čestica i hemijskih procednih voda je zatim proučavana na ispitivanoj vrsti, vodenoj buvi. Otkrili su da su tokom perioda od tri nedelje, netaknute mikročestice gazećeg sloja pneumatika bile toksičnije (koncentracija je smrtonosna za 50% populacije, LC50, je 60 mg.L‑1) nego samo hemijska procedna voda (LC50 542 mg.L‑1 ).
Rezultati sugerišu da su čestice bile toksičnije za vodene buve od najčešće proučavane polietilenske mikroplastike.