Istraživači iz UCLA Health Jonsson Comprehensive Cancer Centra koje predvodi dr Tanja Stojanova su identifikovali protein nazvan UCHL1 u visoko agresivnim neuroendokrinim karcinomima i neuroblastomima koji bi potencijalno mogli da se koriste kao molekularni biomarker za dijagnostikovanje ovih karcinoma i predviđanje i praćenje odgovora na terapiju.
Tim je takođe otkrio da upotreba inhibitora UCHL1, bilo samostalno ili u kombinaciji sa hemoterapijom, značajno odlaže rast i širenje neuroendokrinih karcinoma i neuroblastoma u pretkliničkim modelima.
Njihovi nalazi su objavljeni u časopisu Cell Reports Medicine.
„Naša studija pokazuje terapeutski potencijal ciljanja UCHL1 i njegovu korisnost kao alata za otkrivanje neuroendokrinih karcinoma i neuroblastoma u pretkliničkim modelima stvarajući kritičnu translacionu vezu između studije i dijagnoze i lečenja pacijenata sa ovim malignitetima“, rekao je dr. Tanja Stojanova, vanredni profesor molekularne i medicinske farmakologije i urologije na Medicinskom fakultetu David Geffen na UCLA i viši autor studije.
„Pored toga, otkrili smo i detaljan mehanizam delovanja UCHL1 i njegovu ulogu u regulisanju stabilnosti proteina i nuklearnog uvoza proteina koji regulišu ekspresiju gena“, rekao je prvi autor dr Šićin (Laura) Liu, postdoktorski saradnik u dr Stojanovi. laboratorija.
Neuroendokrini karcinomi, kao što su neuroendokrini rak prostate i karcinom malih ćelija pluća, počinju u ćelijama koje oslobađaju hormone u telo i mogu se razviti u različitim organima, uključujući prostatu i pluća. Iako nisu najčešći tip raka u tim organima, karcinomi ovog tipa često imaju lošu prognozu i ograničene terapijske mogućnosti. Trenutne terapije za ove vrste raka uključuju kombinacije hemoterapije, zračenja i imunoterapije.
Neuroblastom je vrsta raka koja se najčešće javlja kod male dece i razvija se iz nezrelih nervnih ćelija. Često se javlja u nadbubrežnim žlezdama, ali se može razviti iu nervnom tkivu duž kičme, grudnog koša, abdomena ili karlice. Međutim, u zavisnosti od stadijuma i rizičnih grupa, ovi tretmani samo produžavaju preživljavanje pacijenata za nekoliko meseci, naglašavajući potrebu za boljim terapijskim ciljevima i minimalno invazivnim pristupima dijagnostikovanju ovih maligniteta.
Da bi identifikovali mete za neuroendokrine karcinome i neuroblastome koje se mogu podesiti lekovima, istraživači su prvo analizirali javno dostupne proteomičke podatke i identifikovali UCHL1 kao jedan od najboljih proteina koji se mogu lečiti. Tim je zatim istražio nivoe UCHL1 u tkivima pacijenata sa različitim tipovima neuroendokrinih karcinoma i otkrio povišene nivoe UCHL1 kod neuroendokrinog raka prostate, karcinoida pluća, karcinoma malih ćelija pluća, neuroblastoma i drugih neuroendokrinih neoplazmi.
Ovo sugeriše da UCHL1 može biti uobičajena meta za razvoj lekova kod neuroendokrinih karcinoma na osnovu njegove veće ekspresije u ovim tumorima u poređenju sa ne-neuroendokrinim tkivima. Tim je zatim testirao terapeutski potencijal blokiranja UCHL1 u pretkliničkim modelima neuroendokrinih karcinoma i neuroblastoma.
Ovo istraživanje može pomoći u vođenju razvoja novih minimalno invazivnih testova zasnovanih na krvi za otkrivanje i praćenje odgovora na terapije kod pacijenata sa neuroendokrinim karcinomima, kao što su visoko agresivni neuroendokrini rak prostate i sitnoćelijski rak pluća, kao i neuroblastom. Ovo istraživanje takođe postavlja osnovu za nova klinička ispitivanja za testiranje inhibicije UCHL1 kao novog pristupa lečenju koji bi potencijalno mogao pomoći u smanjenju smrtnih slučajeva povezanih sa agresivnom bolešću.
