Društveni roboti nam mogu pomoći u mnogim stvarima: podučavanju, učenju, brizi. Budući da su dizajnirani za interakciju sa ljudima, dizajnirani su da nam bude udobno — a to uključuje i način na koji razgovaraju. Ali kako da razgovaraju? Neka istraživanja sugerišu da ljudi vole da roboti koriste poznati akcenat ili dijalekt, dok druga istraživanja sugerišu suprotno.
„Iznenađujuće, ljudi imaju pomešana osećanja o robotima koji govore na dijalektu — neki to vole, dok drugi više vole standardni jezik“, rekla je Katarina Kune sa Univerziteta u Potsdamu, vodeći autor studije u Frontiers in Robotics and AI. „Ovo nas je navelo da pomislimo: možda nije samo robot, već i ljudi koji su uključeni u ove preferencije.“
Mnogi faktori utiču na nivo udobnosti ljudi sa društvenim robotima. Roboti najbolje funkcionišu kada izgledaju pouzdanije i kompetentnije, a tome doprinosi i ljudski glas koji govori. Ali da li taj govorni glas koristi dijalekt ili standardni oblik jezika može uticati na percepciju njegove pouzdanosti ili kompetencije. Upotreba standardnog jezika se često smatra inteligentnijom, ali govor na dijalektu koji se smatra prijateljskim ili poznatim može biti utešno.
„Zamislite robota koji može da pređe na dijalekt“, rekao je Kune. „Sada razmislite šta je kritičnije u vašoj interakciji sa robotom: osećanje veze (zamislite prijateljsko ćaskanje u domu za starije osobe) ili ga doživljavate kao kompetentnog (kao u okruženju usluge gde je standardni jezik bitan).“
Ich bin ein Berliner
Da bi testirali uticaj upotrebe dijalekta na prihvatanje robota, naučnici su angažovali 120 ljudi koji žive u Berlinu ili Brandenburgu da počnu onlajn anketu. Zamolili su učesnike da pogledaju video zapise u kojima robot koji koristi muški ljudski glas govori ili na standardnom nemačkom ili na berlinskom dijalektu, koji se smatra radničkom klasom i ponekad ga koriste mediji da odaju neformalni, prijateljski utisak.
„Berlinski dijalekt je generalno razumljiv većini govornika nemačkog, uključujući i one kojima nemački jezik nije maternji, ali tečno govore jezik“, objasnio je Kune.
Naučnici su zamolili učesnike da ocene pouzdanost i kompetenciju robota i da popune demografski upitnik koji uključuje starost, pol, koliko dugo su živeli u Berlinu, koliko dobro govore berlinski dijalekt i koliko često ga koriste. Anketa je automatski zabeležila tip uređaja koji su učesnici koristili za gledanje video zapisa — telefon, tablet ili računar.
Postojala je jasna veza između verodostojnosti i kompetentnosti, pri čemu je veća percipirana kompetencija predviđala veću percepciju poverenja. Generalno, ispitanici su više voleli robota koji govori standardni nemački. Međutim, ispitanici kojima je berlinski dijalekt više odgovarao preferirali su dijalekt govora robota.
„Ako ste dobri u govoru dijalekta, veća je verovatnoća da ćete verovati robotu koji govori na isti način“, rekao je Kune. „Izgleda da ljudi više veruju robotu jer pronalaze sličnost.“
Ispitanici koji su koristili telefon ili tablet umesto računara za gledanje video zapisa takođe su imali tendenciju da daju niže ocene robotu koji govori standardni nemački. Naučnici spekulišu da je to možda zato što su mali, prenosivi uređaji značili da su ispitanici imali više ometanja od video zapisa i veće kognitivno opterećenje, tako da je signal poverenja standardnog Nemca imao manji uticaj.
„Ovo nas ostavlja bez jasnih dokaza za ili protiv ideje da bi ljudi koji se suočavaju sa izazovima mogli naći više utehe u društvenim robotima koji govore poznatim dijalektom“, rekao je Kune. „Ali ako robot koristi standardni jezik i od suštinskog je značaja da ga ljudi percipiraju kao kompetentnog u interakciji, možda bi bilo korisno minimizirati kognitivno opterećenje. Planiramo da zaronimo dublje testiranjem kognitivnog opterećenja tokom razgovora.“
Naučnici su istakli da govor ili razumevanje dijalekta može biti deo identiteta unutar grupe, omogućavajući robotima da iskoriste pristrasnost unutar grupe: ljudi imaju tendenciju da preferiraju robote koji su nekako slični njima. Međutim, prestiž dijalekta može uticati na to kako će ga ljudi prihvatiti.
„Kontekst je mnogo bitan u našim razgovorima i zato planiramo da sprovedemo više studija u stvarnim situacijama“, rekao je Kune.
