Parlament Severne Makedonije u nedelju je odobrio prelaznu vladu sa mandatom da organizuje opšte izbore u maju.
Vladu male balkanske zemlje od 1,8 miliona ljudi predvodiće prvi premijer ove zemlje, etnički Albanac, aktuelni predsednik parlamenta Talat Džaferi (61).
Parlament od 120 poslanika odobrio je prelaznu vladu sa 65-3, a glavni opozicioni poslanici desnog centra VMRO-DPMNE bili su uzdržani.
Uprkos uzdržanosti, VMRO-DPMNE će u vladu ući sa dva ministra (unutrašnjih poslova i rada i socijalnog staranja) od ukupno 20 ministara, plus tri zamenika ministra.
VMRO-DPMNE je napao Džaferija u saopštenju.
„Talat Džaferi je čovek koji je poznat po kršenju Ustava, zakona, Poslovnika o radu Skupštine. … Talat Džaferi je čovek koji dolazi iz stranke u kojoj su svim liderima puna usta evropskih vrednosti, ali čiji postupci samo pokazuju kako se one krše. Otuda se može samo očekivati i misliti da Talat Džaferi može samo gore“, navodi se u saopštenju.
Parlament je u petak prihvatio ostavku vlade koju predvodi Dimitar Kovačevski, šef Socijaldemokratske unije levog centra, a predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski pozvao je Džaferija, poslanika Demokratske unije etničkih Albanaca za integraciju i predsednika od aprila 2017. , da se formira nova vlada.
Praksa formiranja prelazne vlade 100 dana pre dana izbora uspostavljena je 2015. godine kao deo dogovora između glavnih političkih partija uz posredovanje Evropske unije o okončanju tadašnje političke krize.
Glavne političke stranke složile su se prošlog meseca da se opšti izbori održe 8. maja, dva meseca ranije. Izbori će se poklopiti sa drugim krugom predsedničkih izbora.
VMRO-DPMNE je vršio pritisak na vanredne izbore, optužujući vladu koju predvode socijaldemokrate levog centra i njihovi mlađi koalicioni partneri za korupciju, nepotizam i nesposobnost.
Pre podnošenja ostavke, Kovačevski je rekao novinarima da će „država zadržati svoj strateški pravac, a to je zapadna orijentacija i strateško partnerstvo sa SAD”.
Severna Makedonija, zajedno sa Albanijom, započela je pregovore o članstvu sa Evropskom unijom 2022. godine i kandidat je za pridruživanje bloku od 2005. Zemlja mora da ispuni određene kriterijume da bi se pridružila EU, uključujući promenu ustava kako bi priznala bugarsku manjinu — a veoma sporno pitanje zbog preklapanja istorije i kultura Bugarske i Severne Makedonije.
Za ustavne promene potrebna je dvotrećinska većina u parlamentu.
