Vlasnici kućnih ljubimaca koji su u kriznim situacijama primorani da budu odvojeni od svojih životinja, uključujući i one koji su žrtve nasilja u porodici, pate od nedostatka usluga podrške potrebne za njihovu zaštitu.
Ovo su nalazi novog pregleda 27 godina međunarodnog istraživanja, objavljenog u časopisu Anthrozoos, koji otkriva povećane rizike i za bezbednost i za psihičko blagostanje kada su ljudi suočeni sa pretnjom prinudnog odvajanja od svojih ljubimaca.
Rezultati pružaju važan uvid u suočavanje sa izazovima koji proizilaze iz nasilja u porodici, beskućništva ili prirodnih katastrofa koje mogu ugroziti vezu između ljudi i njihovih kućnih ljubimaca.
Novu studiju, objavljenu danas, u Australiji je sproveo dr. kandidat Jasmine Montgomeri i vanredni profesori Janice Lloid i Zhanming Liang,
„Naši rezultati otkrivaju da snažna emocionalna veza između ljudi i životinja može dovesti do ranjivosti za oboje u okolnostima u kojima je ova veza ugrožena“, objašnjava glavni autor Montgomeri.
„Kada su ljudi primorani da se razdvoje u kontekstu krizne situacije, kao što je prirodna katastrofa, beskućništvo ili nasilje u porodici, to može dovesti do psihičkog stresa i rizika po njihovo zdravlje, a blagostanje i sigurnost su zaista pogođeni.
„Nažalost, pregled je takođe potvrdio da je uobičajeni ishod za kućne ljubimce u slučajevima nasilja u porodici maltretiranje i / ili smrt.“
Istraživački tim je ispitao 42 studije o vezi između ljudi i životinja i situacijama razdvajanja u scenarijima koji uključuju nasilje u porodici, beskućništvo i prirodne katastrofe.
Montgomeri je rekao da njihovi nalazi ističu zabrinutost za bezbednost i dobrobit kućnih ljubimaca i nedostatak podrške ključni faktori zbog kojih ljudi nerado napuštaju svoje domove kada su pogođeni nasiljem u porodici.
„U mnogim slučajevima nasilja u porodici, postoje dokazi koji ukazuju na to da će ljudi odlagati napuštanje veze kako bi zaštitili svog ljubimca“, rekla je ona.
„To je često zato što nedostaje skloništa ili mesta za smeštaj koji bi mogli da prime kućne ljubimce, ili nedostatak poverenja u formalne sisteme podrške da oni neće biti odvojeni od svog ljubimca.
„U onim slučajevima kada se upućuju pretnje kućnim ljubimcima, žrtve mogu biti namamljene od strane počinioca, što takođe predstavlja značajan rizik po njihovu bezbednost.
Prirodne katastrofe su bile podjednako izazovne, sa mogućnošću da se osoba vrati po svog ljubimca tokom perioda opasnosti ili ostane da zaštiti svog ljubimca – dovodeći sebe i druge u opasnost.
Zanimljivo je da je pregled otkrio da su ljudska „superiornost“ i razlike u tome ko je odgovoran za dobrobit kućnih ljubimaca ugrađeni u sistemsku podršku ljudima i njihovim kućnim ljubimcima kojima je potrebna pomoć tokom krize.
Montgomeri je rekao da je potrebna promena u načinu razmišljanja kako bi se uzele u obzir potrebe kućnih ljubimaca i složenost koju oni nose, kada je u pitanju planiranje kriznih situacija i pružanje usluga koje podržavaju žrtve u ovom trenutku.
