Ruski grad Sankt Peterburg obeležio je u subotu 80. godišnjicu završetka razorne opsade nacističkih snaga u Drugom svetskom ratu nizom memorijalnih događaja kojima su prisustvovali ruski predsednik Vladimir Putin i bliski saveznici.
Lider Kremlja položio je cveće na spomenik palim sovjetskim braniocima grada, koji se tada zvao Lenjingrad, na obali reke Neve, a zatim i na Piskarevskom groblju, gde su sahranjene stotine hiljada žrtava opsade.
Putinu se u subotu popodne pridružio beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko u Gatčini, gradu izvan Sankt Peterburga u kojem su se nekada nalazili logori za sovjetske ratne zarobljenike, na otkrivanju statue u znak sećanja na civile poginule tokom napada nacista.
Crvena armija je 19. januara 1943. posle žestokih borbi prekinula blokadu od skoro dve i po godine. Procene o broju poginulih variraju, ali istoričari se slažu da je više od milion stanovnika Lenjingrada stradalo od gladi ili bombardovanja iz vazduha i artiljerije tokom opsade.
Putin je rođen i odrastao u Lenjingradu, a njegov otac veteran iz Drugog svetskog rata zadobio je rane u borbi za grad.
Preživela blokadu Irina Zimneva, 85, rekla je za Asošijeted pres da je još uvek proganjaju sećanja na male obroke hrane podeljene stanovnicima tokom smrtonosne zime 1941-1942. Svaki od članova njene porodice dobijao je 125 grama hleba dnevno, a Zimnevina majka ju je molila da bude strpljiva dok je molila za još.
Zimneva je rekla da joj je majčina ljubav pomogla da prebrodi te mračne dane.
„Ne znam na koji drugi način (preživela bih)“, rekla je ona za AP.
Kada su nacistički vojnici opkolili Lenjingrad 8. septembra 1941, Zimneva je imala više od 40 rođaka u gradu, rekla je ona. Samo njih 13 doživjelo je probijanje opsade.
Pre obeležavanja godišnjice, u centru Sankt Peterburga je postavljena izložba na otvorenom kako bi podsetila stanovnike na neke od najmučnijih trenutaka u istoriji grada.
Displej Ulice života prikazuje tipičan stan iz doba blokade, sa šporetom u centru sobe, prozorima prekrivenim ćebadima radi uštede toplote i ostacima nameštaja koji se koriste za potpalu. Posetioci takođe mogu da pogledaju u učionicu iz tog vremena i vide replike tramvaja i ambulantnih kola iz ranih 1940-ih.
Za starije stanovnike, ovo su dirljivi podsetnici na vreme kada je normalan život bio obustavljen, sa teškim bombardovanjem koje je u velikoj meri uništilo mrežu gradskog javnog prevoza, dok su se smrt i bolest širile ulicama.
„Ako se dotaknete istorije, osetite onaj bol i užas koji su se ovde dešavali pre 80 godina. Kako su ljudi uspeli da prežive? To je zapanjujuće“, rekla je za AP Jelena Domanova, posetilac izložbe.
Drugi svetski rat, u kome je Sovjetski Savez izgubio oko 27 miliona ljudi, predstavlja oslonac ruskog nacionalnog identiteta. U današnjoj Rusiji, zvaničnici se bune zbog svakog preispitivanja uloge SSSR-a, posebno u kasnijim fazama rata i nakon njega, kada je Crvena armija preuzela kontrolu nad ogromnim delovima istočne i centralne Evrope.
Moskva je takođe u više navrata pokušavala da uspostavi vezu između nacizma i Ukrajine, posebno onih koji su vodili zemlju otkako je srušeno prorusko rukovodstvo 2014. Kremlj je naveo potrebu da se „denacifikuje“ svoj južni sused kao opravdanje za slanje trupa u februaru 2022, iako Ukrajina ima demokratski izabranog jevrejskog predsednika koji je izgubio rođake u holokaustu.
