Učenje nove veštine zahteva namerno vežbanje tokom vremena, ali pasivno izlaganje predmetu može pomoći da se ubrza proces, sugeriše novo istraživanje Univerziteta u Oregonu na miševima.
Ovo otkriće, koje se zasniva na prošlim istraživanjima na ljudima, pokazuje kako pasivno izlaganje može biti dragoceno sredstvo za učenje. Pomaže da se objasni kako gledanje filmova na stranom jeziku može da dopuni vežbanje gramatike i kartice sa rečnikom, ili kako bi slušanje snimaka profesionalnog sviranja klavirskih koncerata moglo da pomogne početnicima muzičarima da unaprede sopstveni zanat.
Studija daje dodatni uvid u moguće mehanizme mozga koji stoje iza efekta, pomažući naučnicima da shvate zašto je pasivno izlaganje toliko moćno, rekao je Džejms Marej, neuronaučnik UO koji je vodio studiju zajedno sa kolegom UO neuronaučnikom Santjagom Jaramiljom, obojica sa Fakulteta umetnosti. i nauke.
Pošto je mnogo lakše proučiti šta se dešava u mozgu glodara nego čoveka, „proučavanje kako i aktivna obuka i pasivna izloženost utiču na učenje kod miševa otvara uzbudljive mogućnosti za istraživanje neuronskih mehanizama koji leže u osnovi interakcije između njih“, dodao je Marej.
Istraživači opisuju svoje nalaze u radu objavljenom u časopisu eLife.
Da bi proučili kako miševi uče, istraživači su obučili životinje da posegnu za nagradom na određenom mestu kao odgovor na tonove koji su klizili gore ili dole u visini. Svi miševi su prošli kroz aktivni protokol obuke, u kojem su dobijali povratne informacije o svom učinku kako bi znali da li su napravili pravi izbor. Neki od miševa su takođe dobili pasivno izlaganje, gde su čuli zvukove dok nisu bili angažovani na zadatku.
Miševi koji su bili pasivno izloženi zvucima, osim što su bili aktivno obučeni, naučili su kako da brže izaberu lokaciju za nagradu, pokazali su istraživači. Činilo se da nije važno da li se pasivno izlaganje dogodilo na početku treninga ili je bilo ispresecano u malim delovima tokom aktivnih treninga.
Zatim, da bi bolje razumeli kako se učenje može dešavati u mozgu, istraživači su obučili i testirali različite veštačke neuronske mreže na simuliranoj verziji zadatka učenja. Neuronske mreže, neka vrsta algoritma mašinskog učenja, obrađuju informacije na način koji oponaša način na koji mozak obrađuje informacije.
Veštački neuroni predstavljaju prave neurone, a učenje se odvija modifikovanjem jačine veza između tih neurona. Oni nisu direktna replika za mozak, ali se mogu koristiti za generisanje hipoteza koje se zatim mogu eksperimentalno testirati.
Modeliranje sugeriše da pasivno izlaganje stimulusu postavlja temelje u mozgu, stvarajući skrivenu predstavu tog stimulusa koji hvata njegove najistaknutije karakteristike, kao što je pravljenje obrisa olovkom pre nego što se uroni u detaljnu sliku. Zatim, tokom aktivnog učenja, mozak povezuje stimulans sa određenim ponašanjem. Sa pasivnim izlaganjem, mozak je pripremljen da brže uspostavi te veze.
U budućnosti, tim se nada da će snimiti moždanu aktivnost kod miševa tokom sličnog zadatka učenja, kako bi videli da li se njihova predviđanja ostvaruju.
