Kompjuteri mogu da izbroje foke sa fotografija iz vazduha munjevitom brzinom i pouzdanošću. Na osnovu njihovih prostornih obrazaca, male tačke na snimcima iz vazduha mogu se čak pripisati jednoj od dve glavne vrste foka u Vadenskom moru. To pokazuje i teza koju će morski biolog Jeroen Hoekendijk braniti 26. januara u Vageningenu.
„Da bismo bolje razumeli da li i kako na morske sisare poput foka utiču klimatske promene i nestanak morskog leda, ova pomoć veštačke inteligencije (AI) u posmatranjima je ključna“, rekao je Hoekendijk. Hoekendijk je svoje istraživanje sproveo na Kraljevskom holandskom institutu za istraživanje mora i Vageningenskom univerzitetu i istraživanju.
Lučke i sive foke u Vadenskom moru dugo su se brojale korišćenjem fotografija iz vazduha koje su napravljene svake godine iz male letelice. Kao rezultat, dostupna je velika količina snimaka iz vazduha sa verifikovanim brojem foka obe vrste.
„Pokazali smo hrpe tih starih fotografija kompjuterskom programu i pitali kompjuter, na primer: ‘pronađi pedeset sivih pečata koje smo videli na ovoj fotografiji.’ To nam je omogućilo da obučimo kompjuterski program za prepoznavanje i brojanje pečata“, rekao je Hoekendijk.
Ranije su računari bili obučeni da broje sve objekte tako što su prvo ručno označili svaki pojedinačni objekat na slikama, što je dugotrajan zadatak.
Prostorna distribucija
Siva i lučka foka se takođe ponašaju drugačije kada leže na peščanim sprudovima u Vadenskom moru. Lučke foke su očigledno više raspršene od sivih foka. „Na osnovu tog specifičnog obrasca distribucije, sada možemo prepoznati i prebrojati vrste na slikama u kojima je rezolucija suviše niska da bismo razlikovali vrste na osnovu njihovih spoljašnjih karakteristika“, rekao je Hoekendijk.
Vadensko more se pokazalo kao savršena ‘terenska laboratorija’ za razvoj ovih novih metodologija, kaže Hoekendijk. „Sada možemo da tražimo i prebrojavamo foke u mnogo većem obimu, na primer, na Arktiku. Ako ne znate tačno gde da tražite, onda je čak i traženje 7 miliona grnlanskih foka na celom Arktiku kao da tražite igle u plastu sena“.
Međutim, taj broj morskih sisara kao što su foke na Arktiku je od suštinskog značaja, tvrdi Hoekendijk. „Sa nestankom morskog leda, očekuje se da će foke koje se na tom ledu odmaraju, linjaju i rađaju mlade, sve teže prolaziti. Da bismo znali tačne posledice, moraćemo da pronađemo i prebrojimo životinjske godine. po godini“, zna Hoekendijk. Očekuje se da će Arktički okean biti potpuno bez leda verovatno do leta 2035.
Hoekendijk očekuje da će satelitski snimci igrati sve važniju ulogu u ovom poslu. „Rezolucija satelitskih snimaka je sve veća i veća. Jedan piksel na satelitskoj fotografiji danas je dimenzija samo 31 k 31 cm. To znači da već možete videti pojedinačni pečat iz svemira. Uz to, ‘duboko učenje’ čini računare boljim i bolji u prepoznavanju detalja. Očekujem da oni postaju neophodni u istraživanju posledica klimatskih promena na morske sisare.“
